Medicinska sestra
Već nekoliko godina, ja sam druga osoba. Postala sam depresivna, muče me strahovi u vezi s mojim i zdravljem moje dece, jednostavno neprekidno brinem o nečemu.
Kada bi stariji sin izašao uveče, ne bih spavala celu noć, iako bi se on vratio kući pre ponoći. Počela sam da imam burne reakcije za najmanju sitnicu na poslu ili kod kuće, čak sam imala i nekoliko histeričnih epizoda. Jedna od njih se dogodila na semaforu. Moj muž je vozio, a vozač ispred nas je naglo i bez vidljivog razloga zakočio, pa smo se blago sudarili, iako je muž zakočio na vreme. Vozač je izašao napolje, vikao i pretio rukom, na šta sam ja izletela iz automobila, pre nego što je muž izašao, prišla vozaču i toliko vrištala na njega uz gestikulaciju rukama, da se ubrzo vratio u automobil i odjurio. To nije ličilo na mene, jer ja, inače, nikada ne bih odreagovala na ovakav način. Srce mi je jako lupalo, dobila sam glavobolju jer mi je pritisak naglo skočio. Bila sam van sebe.
Posetila sam razne lekare, od psihijatra, preko reumatologa do kardiologa. Svaki put sam imala različite tegobe. Osećala sam konstantan umor, gubitak snage, bolove u zglobovima i kostima. Libido mi je bio na nuli, a osećala sam i veliku slabost u mišićima. Bila sam zaboravna i prilično dekoncentrisana.
Posle više godina lutanja, sasvim slučajno sam pročitala tekst koji je doktorka Gifing objavila i odlučila da odem na konsultaciju. Ispunila sam neke upitnike, uradila laboratorijske analize i dobila terapiju u vidu testosteronskog gela koji sam ujutru nanosila na butine. Nekoliko sati nakon nanošenja gela, osetila sam olakšanje i moje zdravstveno stanje se popravilo. Prosto se pitam kako sam uopšte mogla da funkcionišem proteklih nekoliko godina.
