Šta je gorušica i zašto nastaje?

Osećaj žarenja i bola u grudima izazvan gorušicom sve češće se sreće kao veliki problem kod ljudi. Nije dovoljno popiti tabletu protiv gorušiće, već je veoma važno korigovati ishranu. Bitno je šta jedemo i kako kombinujemo hranu.
Gorušica nastaje zbog gastroezofagealnog refluksa, što znači da se digestivni sokovi, hlorovodonična kiselina i enzim pepsin penju u donje delove jednjaka, gde im nije mesto izazivajući žarenje i bol u grudima.

Hrana, kao što su mleko, kafa, koka kola, pivo, lisnato testo, belo pecivo, mogu dovesti do povećanja kiselosti želudačnih sokova. Agrumi, paradajz i jaki začini mogu doći u dodir sa već oštećenim želucem i mogu dovesti do pogoršanja posojećeg stanja.

 

Čokolada sadrži kofein, teofilin, teobromin i mast i zbog takvog sastava može izazvati gorušicu. Crni luk ne izaziva gorušicu kod zdravih osoba, već samo kod osoba koje imaju oštećenu sluznicu želuca.
Masna hrana, pržena i pohovana hrana, hamburgeri, mogu da povećaju mogućnost stvaranja gorušice. Hrana sa većom količinom masti dovodi do stvaranja pritiska na donji sfinkter jednjaka dopuštajući prolaz vraćanju kiseline.
Alkohol je glavni neprijatelj gorušici. Ukoliko se alkoholno piće popije posle večere, problemi sa bolom i pečenjem u jednjaku nastaju tokom noći, raste nivo želudačne kiseline i samim tim javlja se bol.

Melem za gorušicu

Čajevi od kamilice, đumbira, belog sleza, divlje mirođije, samostalno ili u sinergiji imaju umirujući efekat kod gorušice. Sok od aloe vere umiruje iziritirani želudac, a slatki koren može da obnovi oštećenu sluznicu.
Hlorovodonična kiselina u želucu uništava mikroorganizme koje unosimo putem hrane i na taj način nas štiti od bolesti koje bi mogle da nastanu od hrane koju unosimo, ukolio je zagađena, ali u većoj količini, ova kiselina  pravi veliki problem.
Kako se hranite veoma je važno! Novonastali stil života, korišćenje sve više industrijski prerađene hrane, slatkiša, pekare, brze hrane, dovodi do kišeljenja tela. Kod gastritisa je veoma važno kombinovati hranu i prednost dati baznoj hrani, da bi se sprečilo kišeljenje tela.

Na primer, meso daje kiselu reakciju, brokoli baznu i pogodno je da se kombinuju, ali brokoli treba da bude u većoj količini. Dužom termičkom obradom, povrće postaje kiselo, tako da je preporuka da se kratkotrajno izlaže povišenoj  temperaturi.

Bazne namirnice

celer svež – rendanperšun
brokolisvež mladi spanać
biljni čajevi (nana, kamilica, zeleni)limun, lajm
beli luksuve smokve* (viskok GI), suvo groždje
sokovi od povrća (šargarepa najviše)groždje bez semenki
dinjalubenica* (visok GI), mango
sušene maslinestevia – prirodni zasladjivač
papajaumeboši šljive

Umereno bazna namirnice

avokadoartičoke, špargle
zelena salatarotkva
šargarepa – rendanaplavi patlidžan
rotkvicekrastavci
maslinovo ulje, laneno uljeprokelj
praziluk, crni lukgrašak, boranija
pečurkesvež kupus i kiseli kupus (ali ne i turšija)
paradajzseme susama
morska sosoja
svež zreliji spanaćpomorandže, mandarine, trešnje
proso, heljdabadem, lešnik, brazilski orah
misokesten
djumbirsočivo
cimetljute papričice
kari, kurkumasenf, francuski
tikvice, tikvabreskva
paškanatsvež kokosov orah
bananakruška
voćni sokoviribizla, kupina, malina

Kisele namirnice

beli hlebkafa
peciva od belog brašnapivo (pH od 2.4 do 1.0)
testenina od belog brašnaveštački zasladjivači (aspartam, sahar.)
kolači od belog brašnaalkoholna pića (pH do 0.5)
čokoladagazirana bezalkoholna pića
sladoledbrusnice
junetina, svinjetina, jagnjetinakikiriki, orah
konzervisana tuna i sardinaparmezan
pržena hranakuhinjska so
kvasacsvi šećeri
turšija (ne važi za kiseli kupus)sir industrijski procesiran za sendvič
rafinisane žitaricecoca cola (pH 2.2)
beli pirinačplodovi mora
sojino, pirinčano mlekocrni čaj
kakaozasladjeni voćni sokovi
musli sa dodatkom šećeralekovi

Ukoliko se javi problem sa gorušicom potrebno je uvesti manje, češće obroke, da bi se smanjilo stvaranje želudačne kiseline, potrebno je isključiti  hranu koja dovodi do bola i pečenja jednjaka, masnu hranu, alkohol, kafu, ljute začine. Poslednji obrok neka bude 3 sata pre odlaska u krevet. Stres takođe može dovesti do stvaranja veće količine hlorovodonične kiseline, savet izbegavajte stresne situacije, zato što one mogu dovesti do velikog bola i pečenja želuca.

Marija Stajić, nutricionista