Mnogobrojne sorte zelene salate svrstavaju se u glavičaste salate, rimske salate i lisnate salate. Najtraženija salata je i danas kao i ranije glavičasta zelena salata, koja se kod nas gaji već vekovima. Danas je možemo kupiti tokom cele godine zbog velikog broja njenih razlčitih sorti. Salate se veoma ceni u ishrani zdravih i bolesnih ljudi zbog visoke biološke vrednosti i specifičnog osvežavajućeg ukusa. Salate su bogate vlaknima, koja olakšavaju rad creva, a izuzetno su korisne i u dijetama jer usporavaju apsorpciju šećera, čime omogućavaju njihovo postupno iskorišćavanje.
Salata sadrži oko 4% vode, od hranljivih materija ima najviše ugljenih hidrata oko 2,5%, belančevina oko 1,2% i masti oko 0,2%. Energetska vrednost je neznatna. Zelena salata sadrži vitamine A i C, a od minerala ima gvožđa, kalcijuma, cinka, bakra, magnezijuma i fosfora. Vitamini B1, B2, B6, koji su neophodni za razmenu materija i funkcije nerava, a takođe za stvaranje belančevina, sadržani su u svim zelenim salatama. Tamnije zeleno lišće salate bogatije je vitaminom A, od svetlijeg. Dakle, pravilnim izborom salata snabdevamo se u dovoljnoj meri svim onim što je organizmu potrebno.
Pre upotrebe, listove salate najpre dobro oprati u posudi (ne pod mlazom vode), jer se u glavici salate mogu naći razni insekti koji prenose zarazu ako se ne odstrane, pa tek onda ih kidati, jer u protivnom dolazi do gubitka hranljivih sastojaka. Izbegavajte pranje povrća sodom bikarbonom, jer može pospešiti gubljenje dragocenih vitamina. Opranu salatu najbolje je začiniti limunovim sokom i hladno ceđenim uljem koje najviše volite – maslinovo, bundevino, sojino, laneno, suncokretovo… Ukus salate možete obogatiti i svežim začinskim biljem-bosiljkom, majčinom dušicom, ruzmarinom, timijanom i majoranom. Osim što olakšavaju varenje, smanjuju potrebu za soli. Ne zaboravite – zelenu salatu uvek pripremati neposredno pred upotrebu, da bi se sačuvala njena svežina, čvrstoća i vitaminska vrednost.
Zelena salata se preporučuje osobama koje pate od zatvora. Gvožđe i bakar prisuni u salati su veoma korisni za popravljanje krvne slike, tome potpomaže i prisutni vitamin C. Zelena salata sadrži elemente koji pomažu kod lučenja bronhijalnog sekreta. Salata ima i zaštitnu ulogu od nekih oblika raka (na organima za varenje i disajnim organima). U izvesnoj meri pomaže kod glavobolje.
Posle obilne upotrebe salate uvek sledi miran i dubok san. Najvredniji lekoviti sastojak salate je njen mlečni sok. Sok zelene salate sadrži sličnu materiju opijumu i može, kad mu se doda limunov sok, da se upotrebljava kao sredstvo za smirenje. Još stari grčki lekari, lečili su nesanicu preporučujući upotrebu većih količina zelene salate.
Pri kupovini, izbegavati zelenu salatu sa žućkastim lišćem ili sa braon mrljama. Žuta boja ukazuje na njenu starost, a time i na manju vitaminsku vrednost. Tamne mrlje ukazuju na starost i loše rukovanje, kao i na početno kvarenje.
Salate se lako vare, naročito ako se začine umesto sirćetom limunovim sokom. Salatu je najbolje jesti na početku obroka, jer otvara apetit i brzo se vari. Salatu ne treba jesti na kraju obroka, jer ona „izgoni” hranu uzetu pre nje iako ova još nije dobro svarena. Semenke sirovog suncokreta, susama, bundeve i lana,t reba kombinovati sa salatama od povrća.
Salatu čuvati u frižideru, upakovanu u plastičnu kesu. Ne držati je uz banane, jabuke, jer gas etilen, koji ovo voće ispušta može da ubrza kvarenje salate.
Mirjana Ljutić, nutricionista
