Vitamin D je veoma važan za dobro zdravlje. Njegova uloga u životu ljudi je višestruka. Zapravo vitamin D predstavlja prohormon, koji nastaje u koži dejstvom ultraljubičastih zraka. Kompleksan je vitamin, sastoji se od vitamina D1, D2, D3, D4, D5, ali vitamini D2 i D3 su biloški aktivni. Iz hrane životinjskog porekla nastaje vitamin D3 , a iz biljne hrane nastaje vitamin D2.
Glavna funkcije vitamina D:
– Aktivan je u metabolizmu kostiju,
– Jača zube,
– Jača kosti,
– Aktivan je u imunom sistemu,
– Štiti od nekih vrsta raka.
Sa godinama opada sposobnost organizma da proizvodi vitamin D. Od 65. godine potreba za ovim vitaminom je dvostruko veća. Zbog deficita najčešće i blagi pad kod starih ljudi dovodi do ozbiljnog preloma kostiju. Anoreksične žene između 15 i 19 godina zbog male gustine kostiju sklone su kasnijem prelomu. Nedostatak vitamina D kod dece može izazvati rahitis, ali sada je nastanak te bolesti redak, iz razloga što deca dosta vremena provode na suncu. Takođe nedostatak može dovesti do dijareje, nesanice, nervoze i grčeva u mišićima.
80% vitamina D stvara se uz pomoć sunca u koži.
Nije neophodno da se ceo dan provede na suncu da bi se stvorio vitamin D. Deset minuta u prirodi sasvim je dovoljno da se organizam obezbedi sa ovim vitaminom.
Studije pokazuju da je vitami D važan kod sprečavanja osteoporoze. Ukoliko nema dovoljne količine D vitamina, organizam nije u mogućnosti da apsorbuje kalcijum iz hrane. Kada je nivo kalcijuma u krvi nizak, organizam prebacuje u krv kalcijum iz kostiju, kako bi se mišići i nervi obezbedili sa ovim mineralom. Ovakvo premeštanje dovodi do gubitka koštane mase što predstavlja opasnost kod preloma kostiju.
Kod gojaznih osoba, vitamin D je uskladišten u masnom tkivu, što sprečava njegovu iskoristljivost. Prevelika količina vitamina u telu, takodje može dovesti do problema. Može doći do dijareje ili zatvora, glavobolje, gubitka apetita, mučnine i povraćanja, nepravilnog srčanog ritma, takođe velike doze mogu dovesti do poremećaja ravnoteže kalcijuma i fosfora, slabljenja kostiju i nagomilavanja kalcijuma u mekim tkivima.
Vitamina D ima u namirnicama kao što su: riba, riblje ulje, jaja, puter, pečurke, mleko i meso sadrže male količine ovog vitamina.
Riba se hrani planktonom koji živi u površnim slojevima vode i samim tim je izložen velikom dejstvu ultraljubičastih zraka, uz pomoć kojih se stvara vitamin D. Velike ribe se hrane sitnom ribom i na taj način nagomilavaju vitamin D u svojim tkivima, naročito u jetri.
Kako je naša ishrana siromašna ribom, pored sunčanja potrebno je unositi vitamin D putem suplemenata. Da bi se obezbedio dnevni unos vitamina D potrebno je pojesti 28 do 30 komada jaja, popiti 2.44 do 2.93 litara mleka ili pojesti 6.25 do 7.5 kilograma feta sira, zvuči puno i nemoguće, zato par kapi vitamina D dnevno može zadovoljite dnevne potrebe.
Marija Stajić, nutricionista
