Bioidentični hormoni
Pregled dr Gifing
Čemu služe bioidentični hormoni?
- Hormoni imaju važnu ulogu u našem životu – upravljaju gotovo svim fiziološkim procesima u našem organizmu uključujući rast, metabolizam, apetit, pubertet, plodnost i starenje, čak i osećanjima. Kad su hormoni u ravnoteži, osećamo se vitalno i zdravo i izgledamo dobro. Kad to nije slučaj, kada se ne osećamo dobro u svom telu, kad nas nešto sprečava da uživamo u životu (organizam traži da jedemo puno slatkog ili slanog, pijemo puno vode, da se svađamo, loše smo volje ili depresivni, da se debljamo), hormonska dopuna i hromonska terapija je pravi izbor!
- Hormonska neravnoteža često dovodi do prerane menopauze, do velikih oscilacija u raspoloženju, preterano gojenje, toplotnim valunzima, hroničnog umora… U većini tih slučajeva primena bioidentičnih hormona donosi brzo, odgovarajuće i što je najvažnije, pouzdano rešenje.
- Izbor o korišćenju ili nekorišćenju bilo kakve hormonske terapije, a time i bioidentičnih hormona, u vašim je rukama, ali da biste mogli da donesete za sebe najbolju odluku, pre svega morate biti dobro informirani i upoznati s razlikom među mogućnostima koje vam se nude, njihovim dobrim, manje dobrim ili pak štetnim stranama.
Šta su bioidentični hormoni?
- Bioidentični hormoni su supstance koje se unose u naše telo kako bi nadomestile nedostatak prirodnog hormona. Najpoznatiji bioidentični hormon je insulin. Insulin je hormon koji se luči u pankreasu, koji usled različitih poremećaja može da se više ne luči, ili da se uspori njegovo lučenje. U tim situacijama je neophodan da se uzima, jer bez njega, čovek ne bi mogao da živi.
- Iako većina ljudi to ne zna, sve su to bioidentični hormoni, koji ne bi u našem telu uopšte ni delovali da nisu u potpunosti jednaki hormonima koje proizvodi naše telo. Hormon mora biti bioidentičan, tj potpuno identičan ljudskom hormonu da bi ga naše telo prepoznalo. Ukoliko nije identičan, onda ne govorimo više o hormonu, nego o leku!
- Često se brkaju pojmovi: bioidentičan, sintetički, prirodan, biljni. U strahu da u svoje telo ne bi unosili nešto pogrešno, ljudi često pitaju: „da li je to prirodan hormon?“
- Prirodan hormon bi značio da je nastao u čoveku, dakle nastao na prirodnom mestu, tj. u ljudskom telu, pa da se sada upotrebljava kod druge osobe, što bi iz etičkih principa bilo neprihvatljivo. Biljni „hormoni“ nisu hormoni, nego fitohormoni, koji pak ne deluju kao hormoni, dakle ne zamenjuju nedostatak u telu. Sintetički hormoni su svi hormoni napravljeni u laboratoriji, najčešće od neke biljne baze, i prilagođeni hemijskim procesima da izgledaju po hemijskoj formuli kao naš prirodni ljudski hormon.
- Svakoj našoj ćeliji su potrebni hormoni, pogotovo ako je menopauza nastupila relativno rano, a žene još uvek žive aktivno. Većina bolesti počinje da se razvija u perimenopauzi, npr. autoimune bolesti. Posledica su iscrpljenih rezervi našeg tela, jednostavno, iscrpljenih nadbubrežnih žlezda. Kada našim životima dominiraju kortizol i adrenalin, ostali hormoni „spavaju ili divljaju“. Tada započinju problemi. Balansirati hormone u to doba života, ključno je za zadržavanje zdravlja. Pravilno dodavanje hormona koji nedostaju, dakle balansiranje, a ne lečenje, dovešće će opet do uspostavljanje ravnoteže.
Kako ćete znati da je to dobro za vaše telo?
- Jednostavno – kada počnete da uzimate hormone i nakon toga vaše telo oživi, dobijete novu energiju, vratite se na svoje prethodno stanje, znači da ste pravilno postupili uzimajući hormone, znači da vam je organizam opet u balansu. Ako nakon uzimanja hormona Vama nije dobro, i dalje postoje problemi, znači da disbalans hormona nije vodeći uzrok i tada treba tragati za drugim uzrocima.
- Dugotrajni disbalans hormona može dovesti do depresije, autoimunih bolesti i malignih tumora.
- Balansiranjem hormona čuvate svoje zdravlje! Hormoni se balansiraju na različite načine: zdravom ishranom, relaksacijom, fizičkom aktivnošću, ali ponekad to nije dosta, pa treba uzimati i adekvatnu terapiju. Ne treba da čekate da vaše žlezde prestanu da rade, treba im pružiti pomoć već kada pokažu prve znake iscrpljenja.
- Balansirani hormoni preveniraju uzimanje lekova, koje naše telo ne poznaje kao svoje i koji imaju puno nuspojava. Bioidentični hormoni nemaju nuspojave, treba samo pronaći pravu dozu koja odgovara pojedinoj osobi.
- O hormonima vas može informisati samo lekar koji se dodatno edukuje o hormonskoj supstituciji.
Najčešća pitanja
Svaka osoba je jedinstvena, tako da se i rezultati terapije bioidentičnim hormonima ne odvijaju kod svih u isto vreme.
Neko vidi rezultate već posle par dana, dok se kod nekih ispolji nakon mesec/dva. Nekim ženama će trebati da se češće menja doza, dok drugima to neće biti potrebno.
Dužina trajanja terapije je individualna i zavisi od raznih činilaca. Od problematike sa kojom se pacijent suočava, do stila života, ishrane… Lekar odlučuje oko doziranja, kao i vremena trajanja terapije. Ne postoje medicinski razlozi koji bi ograničavali upotrebu bioidentičnih hormona, ali potrebno je da budete pod lekarskim nadzorom u toku primene ili menjanja doza.
Bioidentične hormone mogu da koriste svi koji imaju problema sa hormonskim disbalansom. Žene pre, za vreme i nakon menopauze.
Ukoliko telo šalje signale da nešto nije u redu ( jak PMS, česte promene raspoloženja, preterana želja za slatkim…) verovatno je znak da hormoni nisu u balansu.
Svaka osoba je jedinstvena, ali uopšte gledano, proizvodnja hormona u ljudskom telu je na vrhuncu u našim dvadesetim godinama. Nakon toga nivo hormona opada. Najćešće se prvi simptomi pojavljuju u tridesetim godinama, što može predstavljati znak da je potrebno krenuti sa bioidentičnom hormonskom supstitucijom.
Primena bioidentičnih hormona nije direktno povezana sa telesnom masom. Ovde dolazimo do druge situacije, a to je da dovođenjem hormona u balans, dovodi se do ravnoteže celog organizma, metabolizma, boljeg rasoloženja i veće energije, što se odražava in a telesnu težinu.
Ne, bioidentični hormoni utiču na metanoličke aktivnosti, pri ćemu se mora odretiti tačna i precizna doza, kao i način upotrebe od strane lekara.