Plodovi paprike se razlikuju po obliku, boji i ljutini. Kada su plodovi potpuno zreli i u zavisnosti od sorte, mogu biti beli, žuti, crveni, svetlo ili tamno zeleni. Naglasili bismo da je crvena paprika po svojim sastojcima nekoliko puta vrednija od zelene paprike. Ukoliko je paprika mesnatija, jedrija, krupnija, zrelija i crvenija, utoliko ima više vitamina i mineralnih materija, a ujedno je lekovitija i korisnija.
Paprika je bogata vitaminima C, B1, B2, provitaminom A. Sve sorte paprika sadrže žuti ili crveni karotin, koji naš organizam pretvara u vitamin A. Od mineralnih sastojaka najviše ima fosfora, kalijuma i magnezijuma.
Paprika ima dva do tri puta više vitamina C od limuna. Njegova količina u paprici zavisi pre svega od sorte, ali i od drugih činilaca. Zbog toga ona varira od 50mg do 250mg %, a prema nekim podacima ona dostiže vrednost i do 400mg%. Zbog vitamina C, paprika preventivno deluje na sitne krvne sudove (kapilare), povećava propustljivost kapilara i održava njihovu elastičnost.
Bojene materije paprike, karotin, kapsantin i kapsorubin, su od posebnog značaja u zrele crvene paprike koja se koristi za proizvodnju aleve paprike. U paprici ima još i vode, šećera, oko 0.3%, organskih kiselina (limunske i jabučne), proteina i oko 10-15% masnog ulja.
Sa obzirom da je vitamin C termolabilan (osetljiv na visoke temperature), preporučuje se da se paprika, što je moguće više koristi u sirovom stanju. Kuvanjem, pečenjem ili prženjem paprike, C vitamin se u manjoj ili većoj meri uništava.
Usitnjavanjem paprike za pripremanje salate dolazi do gubitka vitamina C usled delovanja kiseonika iz vazduha. Radi toga salatu od svežih paprika treba pripremati neposredno pre njene konzumacije. Prelivanjem salate hladno ceđenim uljem postiže se zaštita vitamina C i karotina.
Sveže paprike su odlične protiv prehlade, astme, bronhitisa, respiratornih infekcija, katarakte, angine pektoris, ateroskleroze i raka.
Paprika ima vrlo široku i raznovrsnu primenu. Posebno se ceni kao sveža salata, za pripremu raznih jela i kao konzervisana (aleva paprika, marinirana, biološki konzervisana…). Ako se koristi za salatu, ne sme da bude ni malo nagnječena ili naborana. Paprika ima intezivno jak ukus i zato nisu potrebni drugi dodaci. Da bi bila što svarljivija, svežu papriku bi trebalo dobro sažvakati.
Po obliku i veličini razlikujemo nekoliko sorti paprika:
Babure imaju široke plodove, krupnije, bele, žute ili zelene boje. Poznatije sorte babura su: novosadska bela, ljuta somborka, kalifornijsko čudo… U ishrani se koriste punjene sirom, predhodno pripremljenim filom od mesa ili pak od `žtarica – integralnog pirinača ili od ovsa.
Paprike turšijare imaju izduženi plod, bele, žute ili zelene boje. Poznatije sorte su: leskovačka turšija, slonova surla…
Rotund – paradajz paprike imaju sočne i slatke mesnate plodove. Poznatije sorte su beli i zeleni rotund.
Feferoni su sorte sa sitnim i vrlo ljutim plodovima.U narodu su poznate i pod imenom mesečarka. Ljutina paprike potiče od alkaloida kapsaicina (u 1 ljutoj paprici ima oko 0,2% kapsaicina), a najviše ga ima u semenu i placenti. Ljuta paprika se razlikuje od slatke po obliku. Obično je duža i kožasta i izrazito ljutog ukusa. Feferoni su sitne i uglavnom veoma ljute papričice, koje se koriste u ishranoi sveže, ukiseljene ili sušene. Za ljute paprike se smatra da otvaraju apetit i gurmani ih obožavaju, a neki ih svrstavaju u afrodizijake. Da li ste znali da ljute začinske namirnice, kao što su senf i ljute paprike zaista mogu ubrzati metabolizam, sagorevajući kalorije, što je dokazano u jednom britanskom eksperimentu? Da biste ublažili ljutinu, trebalo bi jesti hladno kiselo mleko sa ljutim jelom, kao što to praktikuju Indusi, jer se tako ublažava ljutina jezika, kao i u stomaku. Vino takođe pomaže, jer se kapsicin i drugi ljuti sastojci rastvaraju u alkoholu. Ako se ljuta paprika koristi samo povremeno i u malim količinama, ona prouzrokuje brži rad organa za varenje, jer dolazi do većeg priliva krvi, ubrzava izlučenje crevnog sadržaja, odnosno štetnih materija iz organizma. Ako se ljuta paprika koristi u velikim količinama može prouzrokovati čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, a to je naročito slučaj ako se koristi češće samo masna hrana i upotrebljavaju alkohol i duvan. Osobe sa hemoroidima trebalo bi da budu obazrivi pri korišćenju ljute paprike.
Paprika je osetljiva i lako kvarljiva, brzo vene i gubi ukus. Uvek treba kupovati čvrste i teške paprike koje izgledaju „mesnate”, a izbegavati uvenule (ukazuje da su izgubile prirodnu vlagu) ili nezrele paprike, kao i one sa vlažnim mrljama, jer to ukazuje na početak kvarenja u unutrašnjosti plodova.
Mirjana Ljutić, nutricionista
