Lektini su vrsta proteina koji se vežu za molekule ugljenih hidrata.
Na latinskom lektin znači izabrati.
Još 1954. godine, lektin je prvi put upotrebio William Boyd.
Namirnice bogate lektinom su integralni pririnač, kukuruz, seme suncokreta, indijski orah, voće, plodovi mora, povrće, između ostalih paradajz i plavi patlidžan.
Lektinom posebno obiluju mahunarke, žitarice, integralno brašno i semenke.
Bogatstvo lektina u mahunarkama
U mahunarke (leguminoze) spadaju mnoge vrsta povrća kao što je bob, boranija, grašak, naut (leblebija), pasulj, sočivo i soja.
Plodovi ovih biljaka smešteni su u mahuni i pravo su bogatstvo lektina.
Mahunarke se sporo vare i kao glukoza postepeno prelaze u krv.
Treba istaći da se ne smeju koristiti nekuvane, jer sadrže belančevinu lektin koja izaziva mučninu, povraćanje, hemoragični enteritis, dijareju, grčeve, gasove i čeonu glavobolju.
Deset minuta kuvanja sasvim je dovoljno da se lektin potpuno uništi (razori).
Ko treba da izbegava lektine?
Prema dokazima u naučnoj literaturi lektine iz žitarica, mahunarki i leguminoza treba da izbegavaju osobe koje boluju od autoimunoloških bolesti i hroničnih upalnih oboljenja.
To ne znači da su svi lektini iz hrane potencijalno štetni.
Naprotiv! Lektini iz nekih vrsta jestivih puževa istražuju se kao potencijalni inhibitori metastaziranja ćelije raka.
Krompir i paradajz sadrže visoku dozu lektina i poznato je da aktiviraju simptome artritisa. Zato kada jedete paradajz, bilo bi najbolje da u potpunosti uklonite koru i odstranite semenke.
Još neke činjenice o lektinima?
Lektini ometaju apsorpciju hranljivih materija, kao što su minerali i proteini što ugrožava crevnu mikrofloru, zbog čega lakše dolazi do prekomernog razmnožavanja loših sojeva bakterija kao naprimer E.Coli.
Činjenica je da laktini pogoršavaju već postojeće upalne procese, a najbolje vidljiva je na primeru reumatoidnog artritisa.
Klinička istraživanja, takođe, ukazuju na to da je upala creva povezana sa upalom zglobova.
Mnoga istraživanja povezuju laktine sa respiratornim infekcijama, dok su brojni alergolozi uočili da isključivanje žitarica i mahunarki iz ishrane smanjuje učestalost virusnih infekcija gornjih disajnih puteva.
S obzirom na to da lektini često mogu biti uzrok alerija povezalo se i njihovo delovanje na nervni sistem. Tako je otkriveno da se hiperaktivnost, ili šizofrenija mogu ublažiti konzumiranjem određene hrane.
Isto tako, poznato je da lektini u digestavnom sistemu uzrokuju smanjeno izlučivanje sekreta iz sluznica, što pogoduje abnormalnom rastu protozoa i bakterija. Može imati ulogu i u razvoja čira na želucu.
Uticaj na varenje
Lektini imaju značajan uticaj na probavu, odnosno na varenje hrane.
Deaktiviraju probavne hormone, blokirajući holecistokinin (neuropeptid) koji pomaže varenju belančevina, masnoća i ugljenih hidrata vezujući se na receptore holecistokinina i onemogućujući njegovo pravilno delovanje.
Time se lančano narušava izlučivanje amilaze, enzima koji služi za varenje ugljenih hidrata.
S obzirom na to da je holecistokinin, hormon koji je uključen u potiskivanje i kontrolu apetita, u osnovi dovodi do povećanja apetita i umanjuje vrednosti proizvodnje probavnog enzima.
Poremećaj međućelijske komunikacije
Lektini narušavaju imunološki sistem u probavnom traktu, aktivirajući proizvodnju antitela čime se organizam brani od neprijateljskih lektina.
Mnoge autoimune bolesti i upalni procesi vezani su za ulazak neprijateljskih lektina kroz hranu u organizam.
Najčešće bolesti koje oni izazivaju su: reumatoidni artritis, fibromialgija(mišićni bol), Chronova bolest, celijaklija, iritabilni colon, nefropatija(bolest bubrega), lupus…
Brojna istraživanja, takođe, ukazuju da lektin često remeti međućelijsku komunikaciju, a kada se to dogodi dolazi do upala, ili nekih drugih reakcija organizma poput mučnine, povraćanja, dijareje, vrtoglavice, ili slabljenja pamćenja.
Mirjana Ljutić, nutricionista
