Hraniti dete zdravo, zna da bude veoma naporan posao. Upravo zbog takvog “fizičkog napora“, ostavljamo deci slobodan prostor da se hrane kako oni žele. Loše navike iz detinjstva se prenose i na odraslo doba, ali isto tako ako dete stekne dobre navike u ishrani, kasnije može mnogo poslužiti.
Da li voliš brokoli? Ne. Da li voliš integralni hleb? Ne i tako redom. Naše dete voli ono što dobije od nas. Najčešće deca ne jedu hranu koju ne jedu i njihovi roditelji.
Prva velika greška je dati deci novac da kupi užinu u školi. Sigurno neće odabrati zdrav sendvič, već čokoladni kroasan, ili nešto slično slatkastog ukusa.
Zašto je doručak toliko važan?
Ukoliko se naviknemo da preskačemo doručak, to ne predstavlja neki problem, možemo izdržati do ručka, ali preskakanjem mi unosimo nekoliko puta više hrane i to je najčešće voće, grickalice ili čokoladica. Nikako dobro, dobijemo instant energiju i nakon pola sata ponovo se javlja želja za grickanjem i tako u krug sa viškom masti i sa gojaznošću.
Hajde da razjasnimo zašto je deci doručak važan. Gorivo za mozak je vrsta šećera koji se zove glukoza. Moramo objasniti da je bitno koju vrstu šećera unosimo. Različiti ugljeni hidrati na različite načine oslobađaju glukozu. Prosti šećeri se brzo razlažu, dok složeni šećeri oslobađaju glukozu sporo u krv. Šećeri koji brzo razlažu glukozu imaju veliki glikemijski indeks, dok složeni šećeri imaju manji glikemijski indeks. Prednost treba dati šećerima koji sporo razlažu glukozu, jer se tada insulin polako izlučuje i neutrališe glukozu. Ukoliko pojedemo prosti šećer, dolazi do naglog izlučivanja insulina, koji je zadužen za spuštanje glukoze, a to je veliki šok za naše telo i pankreas. Posle takvog doručka brzo postajemo gladni. Zato detetu treba napraviti sendvič od žitarica sa celim zrnom, npr. inegralni hleb namazan puterom sa šunkom. Dobro organizovan doručak utiče na dečiju sposobnost učenja, deca koja doručkuju imaju bolju koncentraciju i bolje pamte.
Postoji verovanje da slatkiši utiču na hiperaktivnost kod dece i na agresivnost. Međutim ispitivanjem ove teorije došlo se do saznanja da šećer iz slatkiša ne utiče na ovakav vid ponašanja, već je obrnuto. Deca koja jedu slatkiše najčešće su pospana, sa usporenom mentalnom aktivnošću. Šećer ne čini decu hiperaktivnom, već ih čini gojaznom.
Mališane je teško navići na nove ukuse. Deca su neofobična, imaju strah od novih stvari, zato sa njima pažljivo. Prihvatanje nove hrane kod dece će se povećati ukiliko vide da ljudi iz njihovog okruženja uživaju u njoj. Isto tako i ukoliko njihovi vršnjaci jedu hranu koju oni ne vole i oni sami uz njih polako mogu da je zavole.
Ako deci sakrijemo keks ili čokoladu, ono će biti skoncentrisano još više na sakriven slatkiš i imaće veću želju za istim.
Moramo ih naučiti da je to loša hrana za njih , koja utiče loše na njihovo učenje, ali isto tako ih povremeno treba nagraditi sa zdravim slatkišima, koje ćete sami napraviti od integralnog brašna, crne čokolade i fruktoze.
Statistika pokazuje da je sve više gojazne dece. Dete koje je gojazno ima veću šansu da postane gojazna odrasla osoba. Jedan od glavnih razloga gojaznosti kod dece jeste korišćenje slatkiša i brze hrane, jedenje ispred televizora i odbijanje nove zdrave hrane.
Zdravo dete uz zdravu hranu
Deci je potrebna raznovrsna ishrana koja će obezbediti normalan rast i razvoj deteta.
Ugljene hidrate za stvaranje energije treba obezbediti iz žitarica od celog zrna, integralnog pirinča, kaša od žitarica. Beli hleb i proizvode od belog brašna zameniti inegralnim brašnom.
Proteine za rast i razvoj obezbediti iz mesa, ribe i jaja. Meso ne treba pohovati i pržiti u dubokoj masnoći, već grilovati na gril tiganju ili kuvati.
Mlečne proizvode koristiti zbog kalcijuma, a tu spada, mladi sir i kiselo mleko. Kalcijum možemo obezbediti i iz semena susama i iz lista peršuna.
Voće i povrće nam obezbeđuje unos vitamina i minerala, ali treba birati ono sa manjim glikemijskim indeksom. Slatko voće, kao što su banane, grožđe, dinje i lubenici, treba ograničiti, a prednost dati bobičastom voću, jabukama, kruškama. Povrće ukoliko termički obrađujemo moramo se truditi da ostane iste boje i oblika, blanširati ili sotirati povrće, samim tim čuvamo vitamine. Cedite deci sokove od svežeg voća i povrća, kupovni sokovi sadrže neku vrstu zaslađivača, iako piše da su bez šećera.
Industrijski šećer zamenite zdravim slatkišima. Napravite palačinke od heljde sa otopljenom crnom čokoladom i višnjama, pitu od heljdinih kora sa jabukama, integralne mafine.
Kod nas, u centru dr Gifing, imamo specijalne programe za mališane! Naučimo ih zajedno da biraju zdravo.
Marija Stajić, nutricionista
