Srpska tradicionalna ishrana ispolji sve svoje čari u toku praznika i slavlja. Obilna, svečana trpeza mami gurmane i ljubitelje „dobrog“ zalogaja sa svih strana. Upravo zato, za vreme praznovanja, zaboravi se na količine unete hrane – ali se i nepravilno kombinuju namirnice što može da vodi u susret ozbiljnim zdravstvenim tegobama.
Preterivanje kao uzrok problema sa varenjem
Posle praznovanja često se javljaju simptomi poput gorušice, nadimanja, gasova, mučnine, grčeva i bolova u stomaku – a neretko se javlja i glavobolja. Ovo ne iznanađuje jer svečani meni skoro svakog srpskog domaćina podrazumeva predjelo i čorbu ili neku supu, nakon koje sledi glavno jelo. Na stolu se nađu različite vrste pečenja, divljači ili ribe, sa već uobičajenim prilogom u vidu barenog ili pečenog povrća i salatom. Sve se obavezno zasladi nekim desertom. Ovakvi preobilni obroci i prejedanje ometaju fiziološke cikluse varenja, metabolizma i apsorpcije.
Dobre i loše kombinacije namirnica
Zbog loše iskombinovanih namirnica i obroka u neodgovarajuće vreme, mnogi se osete umorno, iscrpljeno i mučno. Kada različite vrste hrane stignu do želuca, organizam ne može da ih svari. Hrana se nesvarena zadržava u želucu i doslovce tu truli. Hranljivi sastojci koji su postojali u tim namirnicama više ne postoje i hrana predugo ostaje u želucu
Nepravilna kombinacija namirnica, hrana puna aditiva i pojačivača ukusa, nusproizvodi mnogih vrsta koncentrovane hrane, stres, zagađen vazduh samo su neki od uzroka koji truju organizam i „kisele“ telo.
Naglasila bih još jednom da ne postoji loša hrana – već postoji loše vreme za konzumaciju određenih namirnica, i loša kombinacija nekih namirnica. Zato treba biti umeren sa hranom koja sadrži mnogo životinjskih masnoća, belog brašna, punomasnih mlečnih proizvoda, šećera, margarina, soli…
Posvetite više pažnje pripremi jela
Namirnice su grupisane na osnovu stvaranja kiseline ili baze tokom razmene materija. Veoma loše kombinacije namirnica mogu da budu špagete sa mesom, musaka od krompira, pita sa mesom, lazanje i slično. Kada jedete sarmu, punjene paprike ili praseće pečenje, a odmah zatim pojedete parče čokoladne torte ili voćni kolač, u međuvremenu sav obrok truli i fermentiše se i pretvara u kiselinu koja muči i zakišeljava ceo organizam.
Mnogi nutricionisti smatraju da je najidealniji odnos 80:20 u korist hrane sa baznim karakterom, kojoj treba dati prednost i u toku praznika.
Ne remete balans samo kombinacije namirnica, već na to značajno utiče i način pripreme jela. Višak kiseline u organizmu izazivaju pohovanje, pečenje na masti, prženje u dubokom ulju, prekuvavanje, kao i podgrejavanje jela više puta.
Izborite se sa mučninom i mamurlukom
Hrana koja zakišeljava organizam negativno utiče na imunitet i vitalnost. Najčešći simptomi prekiseljenosti organizma, koji se mogu javiti posle „teške“ i obimne praznične trpeze su osećaj premora, tromost, usporenost, pospanost, mučnina, glavobolja, nesanica…
Ukoliko ste preterali sa jelom i pićem (posebno alkoholnim pićima), da bi vam se organizam oslobodio viška kiseline popijte čaj od cikorije. Korisne su i alkalne vode.
Sprečite i ublažite gorušicu
Budite opezni sa đakonijama od čokolade, jer je ona glavni krivac za pojavu gorušice. Čokolada sadrži veliku količinu teobromina, koji opušta glatke mišiće sfinktera, a koji treba da spreči navalu želudačne kiseline u jednjak. Dokazano je da su enzimi koji se uključuju u metabolizam proteina i ugljenih hidrata veoma različiti, blokiraju jedni druge, pa je varenje dugotrajno i iscrpljujuće. U toj situaciji, jedna vrsta namirnica truli, a druga vrsta fermentiše. Cela masa postaje kisela pa većina ljudi tada pokušava da se oslobodi novonastale nelagodnosti uz pomoć nekog leka.
Treba znati da slatkiši, poslastice i voće odmah posle obroka ometaju lučenje želudačne kiseline. Znači, voće možete pojesti najmanje sat vremena posle ručka, a deserte bar dva sata posle podnevnog obroka.
Blagotvorni začini u specijalitetima
Začini dodati u jelo mogu blagotvorno da deluju na vaš digestivni sistem, poboljšavju ukus jelu, a često poseduju antibakterijska i antiparazitska svojstva. Pomažu i čišćenje žuči i jetre od viška holesterola. Posebno korisni su kim, anis, komorač, lavanda, ruzmarin, nana, timijan, bosiljak…
Ruzmarinom možete začiniti jela od svinjetine, govedine, jagnjetine i divljači, kao i ribu i piletinu. Ovaj začin poboljšava rad jetre i žuči, jača želudac, a posebno je dobar za sve one koji pate od reume. Mnogi ga nazivaju „trava za razbuđivanje“.
Kada govorimo o timijanu sa njim treba posebno voditi računa, iako odlično ide uz goveđa, svinjska, teleća, pileća, pa i jela od ribe. Sa svojom laganom aromom slaže se sa umacima od paradajza i jelima od graška, šargarepe i pečuraka.
Pravilne kombinacije namirnica, uz predloge začina koji su idelani za vaša jela možete pronaći u „Hrono kuvaru“ doktorke Ane Gifing. Ova knjiga može da bude vaša inspiracija za svakodnevno kuvanje – ali i velika pomoć za bolju organizaciju zdravije praznične trpeze.
Mirjana Ljutić, nutricionista
