Holesterol je najkontroverzniji medicinski subjekt danas, zašto je to tako?
Da li postoji ili ne postoji uticaj povišenog holesterola u krvi u izazivanju srčanog ili moždanog udara? Ovog momenta su stručne rasprave u svetu dostigle tačku usijanja, a ipak ne znamo definitivni ishod rasprava… Ili se ovaj ishod ipak naslućuje?
Rezultati brojnih studija su zbunjujući i nedosledni, a medicinski stručnjaci u glavnom dolaze do saznanja da baš nije lako optužiti samo visok holesterol za srčane probleme savremenog čoveka.
Holesterol je jedno jedinjenje (alkohol) velike molekulske težine, koje se proizvodi u jetri i u još nekim veoma bitnim ćelijama u organizmu. Značaj ovog jedinjenja je ogroman za život čoveka, a najbitnije uloge holesterola su sledeće
Obezbedjivanje stabilnosti i čvrstine zida svih ćelija u organizmu (ni jedna ćelija u našem mozgu ne može da živi bez holesterola
On pomaže u sintezi svih hormona koji nam omogućavaju život, a naročito funkcionisanje u situacijama kad je potrebno da naše telo brzo reaguje na sve promene koje nas ugrožavaju.
Jedan od tih hormona je kortizol, hormon, koji nam obezbedjuje fiziološku reakciju na bilo koji vid napada naš organizam, bilo uzrokovano spoljnim uticajima ili posledično našim određenim svesnim odlukama.
Povećanje ili smanjene spoljne tempreature, hormon kortizol će amortizovati i bićemo sposobni da se borimo, ali isto tako i postojanje neposredne opasnost za naš život iz drugih razloga (pretčavamo ulicu na nedozvoljenom mestu – sama naša namera nas neće spasiti od posledica, moramo se pouzdati u hormon kortizol, zatim kad nas neko napadne da bi oteo tašnu, u glavnom će brzina rasta nivoa kortizola u krvi odrediti i brzinu naše reakcije, odnosno odgovora na taj napad, itd).
Od holesterola nastaju i testosteron, estrogen i progesteron, najvažniji hormoni u ljudskoj reprodukciji.
Od njega nastaje vitamin D, koji je neophodan u zaštiti nervnog sistema, održavanju zdravih kostiju i mišićnog tonusa, kao i imuniteta (na žalost, dokazano je da niko od nas trenutno na planeti nema odgovarajuće vrednosti ovog vitamina u krvi, što predstavlja veliki problem, jer imamo kompromitovan imunitet zbog toga)
Šta ovo znači – imamo visoku vrednost holesterola u krvi, a nisku vrednost vitamina D
Da, ovo je realnost, što znači da holesterol koji pravimo u telu i unosimo hranom NE STVARA kvalitetan D vitamin. Danas još uvek niko ne može odgovoriti na pitanje zašto se ovo dogadja. Možda je delimično razlog u izbegavanju izlaganja sunčevim zracima, možda u visokim faktorima zaštite kože od sunčanih zraka? Ne zna se… Dr. Jacob Teitelbaum kaže – be carefull of sun burns, not sun shine (čuvajte se opekotina, a ne izlaganja sunčevim zracima).
Holesterol je neophodan za moždanu aktivnost, jer serotoninski receptori u mozgu ne funkcionišu bez njega, znači, što niži holesterol, to je veća depresija (usled smanjivanja srećnih supstanci).
Glavni razlog zašto je ogroman akcenat stavljen na značaj holesterola je njegova potencijalna uloga u razvoju koronarne – srčane bolesti.
S druge strane, podjednak je broj studija koje pokazuju da ne postoji korelacija između nivoa holesterola i srčanih bolesti.
Štaviše, utvrđeno je da značajan rizik od nastanka koronarne bolesti postoji i kod starijih osoba koje imaju normalne ili niske vrednosti ukupnog holesterola. I šta sad?
Ipak, danas se zna da vrednost holesterola u krvi ne igra glavnu ulogu u nastanku srčanog obolenja.
Studije koje su rađene proteklih godina, govore u prilog tome da je osnovni krivac za nastajanje naslaga u krvnim sudovima, zapaljenjski proces i sledstveno oštećenje zidova krvnih sudova, kao posledica velikog unosa šećera, pre svega brzih šećera (slatkiši, med, beli šećer, žuti šećer, voće itd).
Unos šećera, koji se zovu brzi ili prosti šećeri dovodi povećanja nivoa glukoze, odnosno šećera u krvi.
Ovo povećanje nivoa glukoze dovodi sledstveno do povećavanja nivoa LDL, odnosno lipoproteina niske gustine, u narodu poznatog kao “loš holesterol”.
LDL se najlakše hemijski razara, to razaranje je uzrokovano čak i uticajem sunca, „kosmičkih zračenja“, usled raznih loših navika u ishrani, itd .. i eto početka zapaljenskog procesa
Molekuli holesterola se oštećuju i izlaganjem namirnica velikoj toploti i oksidaciji.
Opasni su procesi oksidacije u prehrambenoj tehnologiji.
Naročito je visoka vrednost oksidisanog holesterola u mleku u prahu i jajima u prahu, kao i u namirnicama koje su dugo termički obrađivane na visokim temperaturama (prženje u fritezi).
Ovo se odnosi na hidrogenizovanje biljnih masnoća, a njih ima u skoro svakoj namirnici koju danas konzumiramo.
Svetski standardi daju preporuku da se mora smanjiti vrednost hidrogenizovanih biljnih masnoća u tehnološki obrađenim namirnicama, na maksimum od 2%.
Kod nas se ova preporuka ne poštuje, a teško da ćemo u prodavnici videti i jedan proizvod na čijoj deklaraciji stoji tačan procenat ovih masnoća (one se nalaze u svim grickalicama, supama iz kesice, biljnom mleku u prahu, pecivu, čokoladicama, keksu itd)..
Oštećenje holesterola lako dovodi do stvaranja naslaga u krvnim sudovima, koje dalje kompromituju cirkulaciju. Osim ovoga, postoje brojni dokazi da oksidisane forme holesterola dovode do pojave maligniteta, jer nepovratno oštećuju ćelije.
Dr. Christie Ballantyne, sa Baylor College of Medicine je kardiolog sa najvećim brojem objavljenih studija u kojima je glavni zaključak da osobe koje su imale infarkt ili moždani udar – u preko 50% slučajeva uopšte nisu imale povišene vrednosti holesterola.
Povišene vrednosti holesterola povećavaju rizik za nastajanje Alchajmerove bolest
Studije u Velikoj Britaniji su pokazale da niske vrednosti holesterola usled terapije statinima uopšte ne smanjuju ovaj rizik!
Veoma niske vrednosti holesterola su čak faktor rizika za pojavu teških depresivnih stanja koja se završavaju samoubistvima.
Da li masna hrana izaziva povećanje vrednosti holesterola?
Stanovnici severnog dela Indije jedu u proseku hranu koja ima 17 puta više životinjskih masnoća, od one koju jedu stanovnici južnih krajeva Indije.
Ali u proseku imaju 7 puta manji broj obolelih od KV bolesti.
Francuzi jedu hranu bogatu zasićenim mastima, uključujući puter, jaja, sireve, džigericu i ostalo, a ipak, u regionima gde se pačja i guščija džigerica redovno konzumira, srčani udar je zastupljen u 80 na 100.000 ljudi, za razliku od 315 na 100.000 ljudi u SAD, gde je ishrana izuzetno nisko masna.
Statini su lek izbora kod visokih vrednosti holesterola, ali je preporuka da se pokuša postići normalna vrednost prirodnim putem.
– Obavezno bi trebalo isključiti iz ishrane slatkiše (ovo podrazumeva i voće) najmanje dva meseca.
– Neophodno uvesti doručak kao najznačajniji obrok
– Obavezno je uzdržavanje od pića sa visokim procentom alkohola ili sa dodatkom šećera i zasladjivača
– Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanim masnoćama, odnosno, izbaciti iz ishrane margarin, biljni šlag, biljni sir itd
Terapija povišenih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju preparata kao što su Omega 3 (ili redje Omega 3-6), E vitamina, C vitamina, selena, grupe drugih antioksidanata, aminokiseline i drugo
Obavezna je veća fizička aktivnost, jer uz dijetetski režim i suplementaciju, a bez povećane fizičke aktivnosti, rezultati su skromni.
Brzi hod je najbolji vid fizičke aktivnosti
Terapija povećanih vrednosti holesterola je veoma jednostavna, potrebno je smanjiti unos šećera, voća, voćnih sokova i ugljenih hidrata u večernjim časovima uopšte.
Da bi se rasteretila i očistila jetra, potrebno je uzeti takozvane čistače jetre.
Naši protokoli daju rezultate u roku od deset dana
Postoji daleko bitniji faktor rizika za nastajanje moždanog i srčanog udara (ali i karcinoma), a to je vrednost homocisteina u krvi. Da li znate nešto o tome?
specijalista, dr. Ana Gifing
