Gluten i opasnosti koje od njega vrebaju
Hrana je gorivo za ljudsko telo i trebalo bi svakom da obezbedi energiju i učini da se od nje dobro oseća. Način na koji se organizam protivi unosu nekih namirnica koje mu ne prijaju, ponekad i nije tako suptilan. Zato je vrlo važno da otkrijete koju hranu vaše telo ne podnosi.
Preuzeti kontrolu nad svojom ishranom
Testom intolerancije na hranu, na pravi način možemo da saznamo koja vrsta namirnica može da naudi zdravlju, ili da pomogne u poboljšanju opšteg psihofizičkog stanja. Testiranjem u Centru dr Gifing, koje se obavlja na ćelijskom nivou, preko kože na MORA aparatu, nemačkog proizvođača, rezultati se dobijaju odmah na licu mesta.
Razlika između netolerancije i alergije
Utvrđivanjem eventualne intolerancije na gluten i njegovim izostavljanjem iz svakodnevnog jelovnika, preuzimamo kontrolu nad svojom ishranom. Jako je važno istaći razliku između netolerancije i alergije.
Tačno utvrđivanje alergije zavisi i od količine alergena (glutena) koji je unesen u telo i od ukupnih učinaka pri učestalom unošenju hrane koja sadrži gluten.
Šta treba da znate o glutenu?
Gluten je protein koji se nalazi u žitaričnom zrnevlju. Proteini su građeni kao dugački lanci sastavljeni od pojedinačnih karika-aminokiselina.
Reakcija na određene lance proteina može dovesti do stvaranja antitela na gluten.
Imunološki sastav je upravo tako dizajniran da nas štiti tako što uz pomoć antitela uništava ili neutralizuje antigene – nepoznate supstance koje su štetne za organizam, bilo da su to bakterije, toksini ili nešto potpuno drugo.
Antitela, koja međutim, imaju zadatak da „unište“ gluten, nisu selektivna, već su destruktivna i na naše vlastito tkivo, jer ne prepoznaju koji su proteini strani. Taj proces se naziva molekularna mimikrija. Na taj način osetljivost na gluten može pokrenuti kaskadu lančano povezanih reakcija koje dovode do drugih autoimunih bolesti, ne samo u digestivnom traktu, već i u celom telu.
Moglo bi se reći da je gluten verovatno najčešće pominjan pojam u nutricionističkim krugovima poslednjih nekoliko godina.
Pšenica, raž, ječam i zob (ovas) su žitarice koje ga poseduju u svom sastavu. Zato se za upotrebu preporučuju kukuruz, pirinač, amarant, proso, kinoa, ragi, tapioka, tef i brašna od njih, jer ne sadrže gluten.
Gde se sve gluten krije – obratiti pažnju na deklaracije
Gluten je belančevina koja ima izuzetno malu hranljivu vrednost, a njegova glavna funkcija je vezivna. Upravo gluten brašnu daje kohezivne osobine i omogućava elastičnost i pečenje hleba i peciva. Idealan je emulgatot i stabilizator, pa ga ima u industrijskim sosevima, raznim dodacima ishrani, prehrambenim proizvodima, sladoledu, voćnom jogurtu, nekim slatkišima, ali i u pastama za zube, dekorativnoj kozmetici i kućnoj hemiji.
Baš iz tog razloga u našoj zemlji je od novembra 2005. godine stupio na snagu zakon po kojem su proizvođači obavezni da na deklaracijama navedu količinu glutena koji sadrži proizvod u svom sastavu. To je posebno važno za ljude koji ne tolerišu gluten ili boluju od celijaklije.
Reakcija na gluten
Gluten izaziva propustljivost creva, jer podstiče proizvodnju zonulina, regulatora funkcionalne (crevne) barijere. Crevni zid je barijera između svega što unosimo hranom i unutrašnjosti organizma. Kroz tu barijeru smeju da prođu samo hranljivi sastojci i elektroliti. Propuštanjem crevne barijere omogućava se ulazak u krvotok glutena i toksina koje naš imunološki sistem prepoznaje kao strano telo i alarmira autoimunološki odgovor. Kod ljudi koji ne podnose gluten, telo ga „vidi“ kao toksin i napada njegov molekul. Ta reakcija uzrokuje razaranje treplji (resica) tankog creva, koje rezultira malapsorpcijom hranljivih sastojaka i pojavom celijačne bolesti.
Uzgred, laktaza, enzim koji razlaže šećer laktozu, proizvodi se na vrhu crevnih resica. Kada resice atrofiraju, ponekad se sposobnost za varenje laktoze smanjuje i dolazi do nepodnošenja same laktoze. Ipak usled izbacivanja glutena iz ishrane i oporavkom resica, obično ponovo mogu da se tolerišu i mlečni proizvodi.
Ne postoje tipični znaci celijačne bolesti (gluten senzitivna enteropatija). Pogađa oba pola i može se javiti u svim životnim dobima. Skala simptoma se kreće od gastrointestinalnih, ali su češće ekstraintestinalni, što znači da se odvijaju van crevnog trakta.
Bezglutenska ishrana – tajna pozitivne energije
Nova naučne studije dokazuju da bezglutenska ishrana može otkloniti mnoge tegobe kao što je konstantni zamor, česte glavobolje, oslabljena koncentracija, razdražljivost i depresiju, nedostatak energije, gastrointestinalne probleme (gasovi, nadimanje, opstipacija, dijareja), anemija, bolovi u kostima, zglobovima i mišićima, kožne promene…
Stručnjaci su jednoglasni u tvrdnji da ukidanje glutena iz ishrane može poboljšati stanje osoba koje pate od autizma, šizofrenije, poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje (ADD/ADHD)
Milena Radomirović, nutricionista
