Često možemo čuti da hrana pravi neku vrstu zdravstvenih problema. Glavobolja, ekcem, ulcerozni kolitis, dijareju, promene raspoloženja. Ove zdravstvene tegobe se mogu povezati sa ne podnošenjem određene hrane.
Kako dolazi do prehrambenih tegoba?
Jasno je da postoji razlika između stare i nove teorije o alergiji na hranu. Kod klasične alergije na hranu, nakon konzumiranja neke namirnice dolazi do trenutne reakcije koja je neprijatna, sa osipom, upalom usne duplje, otečenim jezikom i asmatičnim napadom. Ukoliko se posle ovakvog napada odrade krvni ili kožni alergijski testovi, test je najčešće pozitivan. Imunološki sistem senzibilno deluje na hranu, (koštunjavo voće, jezgrasto i bobičasto voće, kravlje mleko), kao da je neka vrsta virusa i bakterija. Nakon ove reakcije dolazi do stvaranja antitela koja se nazivaju imunoglobulini E i oni napadaju lažne neprijatelje (antigene), usled čega sledi oslobađanje histamina i drugih hemijskih materija koje izazivaju simptome alergija.
Na početku treba reći da nije reč o klasičnim alergijama, nego o tegobama koje izaziva hrana. Ove tegobe su individualne, što znači da različita vrsta hrane, različito deluje na pojedinca.
Ova vrsta alergije se zapravo zove nepodnošenje ili osetljivost na hranu, sa produženim dejstvom. Do reakcije ne mora doći i nekoliko sati, promene se ispoljavaju nakon većeg unosa netolerantne hrane. Ne mora doći do tipičnog odgovora imunološkog sistema, kao kod klasičnih alergija. Ove reakcije sa produženim dejstvom dovode do zdravstvenih tegoba, glavobolje, reumatoidnog artritisa, sindroma nadražajnih creva. Naše telo nam šalje znake kada nešto nije uredu. Ukoliko primetimo da nam određena hrana pravi neke smetnje neophodno je istu na neko vreme isključiti. Najbolje je testirati se na sledeći način. Sedam dana intenzivno koristiti namirnice za koje verujemo da nam prave problem, zatim sledećih sedam dana isključiti takvu vrstu hrane, pa nakon toga ponovo lagano uvoditi namirnice za koje smatramo da nam ne prijaju. Ukoliko posle ovakvog testa hrana koju koristimo deluje isto, loše po nas, poželjno bi bilo da je isključimo iz svakodnevne upotrebe.
Moramo biti pažljivi ukoliko je nekada postojala klasična alergijska reakcija, na primer na kikiriki, škampe i slično, test provere nije pametno izvoditi, zato što može doći do reakcije opasne po život.
Proveru na hranu možete obaviti i pomoću testa intolerancije na hranu. Ovom dijagnostikom dobijate validne rezultate, koji će vam omogućiti pravilan unos hrane koja vam zaista odgovara.
Namirnice koje najčešće prave smetnje:
Mleko i mlečni proizvodi;
Laktoza (vrsta mlečnog šećera);
Žitarice;
Gluten (skrobni lepak, nalazi se u pšenici, raži, ječmu, ovasu);
Kofein;
Kvasac;
Južno voće, agrumi.
Po novijim istraživanjima, smatra se da postoji korelacija sa glutenom i gojaznošću. Zapravo, gluten dovodi do upalnih procesa u telu, a upravo ti procesi vode telo u gojaznost.
Moramo napomenuti da kožnim testovima ne možemo doći do dijagnoze glutenske enteropatije. U ovom slučaju neophodno je konsultovati lekara, radi daljih smernica.
Sada kada znate da vam ono što jedete može uticati na raspoloženje, opšte stanje organizma, postupite ispravno i birajte hranu koja vam čini dobro.
Intoleracija na hranu je sastavni deo nutricionističkog ili osnovnog metaboličkog pregleda.
Marija Stajić, nutricionista
