54 godine, računovođa
Došla sam iz Austrije na odmor i rođaka me povela u Beograd na kompletan pregled i konsultaciju u ordinaciju dr Gifing.
Moj problem je bio u visokom šećeru i holesterolu, iako nisam gojazna, a mislila sam da imam dobre navike. Slušajuću preporuke, jela sam u toku dana bar šest do sedam puta, a nekad i više raznog voća, nemasne jogurte, nemasna mesa itd. Nisam jela nikakve kolače od uspostavljanja dijagnoze. A rođaka je otišla na pregled zbog velike gojaznosti, ali nije imala nikakve druge probleme, imala je daleko manji i holesterol i šećer od mene.
Dobile smo svoje programe i vratile smo se u naš grad. Obzirom da sam tada boravila u Srbiji mesec dana, imala sam vremena da se malo više posvetim celoj priči.
Nije prošlo ni nedelju dana, a moj šećer nije prelazio gornju vrednost, a kad sam uradila kontrolu holesterola, bio mi je kompletno u granicama normale. Potpuno oduševljeno sa pričala jednoj poznanici u mom rodnom gradu, koja je mnogo mlađa od mene, a posle porođaja je ostala veoma gojazna, kako ona kaže, dobila je više od 40 kilograma.
Rekla sam joj da obavezno mora da proba ovaj program ishrane, čak da za početak može i sama da pročita detalje, jer je zdrava, bez tegoba, osim umora, što je moguće i zbog troje dece.
Zaprepastila me je kad mi je rekla da ja mogu sebi da priuštim tu „luksuznu“ hranu, kako mi je istakla, jer imam „stranu“ platu i „onaj tamo“ stil života. Ja to uopšte nisam tako doživljavala.
Nisam bila lenja, već sam sedam preostalih dana u Srbiji zapisivala sve moje troškove i nju bih gnjavila da mi svakog dana govori šta kupuje za sebe od namirnica, čak smo nekoliko puta išle zajedno u nabavku. Nisam čak računala na hranu koju je pripremala, dok sam ja računala i svoju hranu za ceo dan.
Ispostavilo se da sam je njena izjava besmislena, jer je moj ukupni trošak za tih sedam dana bio manji od njenog troška samo za grickalice.
Ona je nastavila da sebi kupuje jogurt, peciva, voćni jogurt, voće – jer ga jede neprekidno zato što „ga voli“, gazirne sokove, koje takođe „voli“, slatkiše, keksiće, tri puta dnevno 3 u 1 nes kafu, jedan gelusil lak, zbog bolova u želucu, omeprol iz istog razloga, dve kesice slanih ribica – grickalica, sedam sladoleda (tri na štapiću i četiri u kornetu) i još drugih stvari, a ja za to vreme ništa od ovoga nisam kupila. Naravno, ovo je ono što sam čula od nje i videla, pa ne znam da li je bilo još nekih „sitnica“.
Ako bih njene troškove pomnožila sa sedam koliko ih ima u kući, (uz muža, decu i muževljeve roditelje), odjednom je to počeo da bude vrtoglavo veliki trošak za nešto što nije prava, kompaktna, a nama realno potrebna hrana.
Nije vredelo da s njom mnogo pričam o ovome, pa sam rešila da moju računicu podelim sa drugima.
