Dijetna vlakna ili kako se još nazivaju i balastne materije u svakodnevnoj ishrani zauzimaju veoma važno mesto. Predstavljaju ugljene hidrate koje telo ne može na svari, ali kao takva pomažu regulaciji probave. Vlakna nemaju skoro nikakvu hranljivu vrednost, zapravo iz njih se ne dobija energija, ali ona pomažu u prevenciji zatvora i hemoroida, preveniraju oboljenja želudačno crevnog trakta, dijabetesa, za održavanje holesterola u krvi. Neke studije sugerišu i na to da dijetna vlakna pomažu i kod gubitka telesne težine.
Dijetna vlakna zahtevaju duže varenje što pospešuje stvaranja digestivnih sokova, dovode do rastezanja želuca, stvaranja dužeg osećaja sitosti i usporavaju pražnjenje želuca. Sve navedeno ima pozitivan učinak kod osoba sa povišenom težinom.
Podela je izvršena na rastvorljiva i nerastvorljiva biljna vlakna.
Rastvorljiva biljna vlakna u debelom crevu apsorbuju veliku količinu vode i bubre. Bakterije koje čine crevnu floru, razgrađuju dijetna vlakna na masne kiseline i gasove. Na ovaj način dolazi do formiranja adekvatne stolice i do lakšeg pražnjenja creva.
Rastvorljiva dijetna vlakna sa vodom stvaraju gel koji dovodi do sporijeg prolaska sadžaja kroz želudac i creva. Gel za sebe može da veže lipide pri čemu dolazi do njihovog izbacivanja putem stolice i to dovodi do smanjenja holesterola.
Unošenjem veće količine biljnih vlakana, može doći do ometnja resorpcije mineralnih materija. Potrebno je napraviti dobar balans unetih vlakana i mineralnih materija i na taj način izbegavamo deficitarnost bilo kog minerala.
Ishrana sa manjim unosom dijetnih vlakana dovodi do dužeg zadržavanja kancerogenih supstanci i na taj način se objašnjava veća stopa oboljenja.
Preporučen dnevni unos je 18 g vlakana dnevno, 30 – 35 g dnevno savetuje se osobama sa povišenim holeterolom, dijabetesom, opstipacijom i drugim oboljenjima.
Biljna vlakna se sastoje od :
Celuloze (Nalazi se u: mekinjama, integralnim žitaricama, boraniji, kupusu, brokoliju, šargarepi, suvom voću, paprici, krastavacu, jabuci)
Hemiceluloze (mekinje, žitarice, slačica, integralne žitarice)
Pektina (grejpfrut, limun, pomorandza, šljiva, breskva, bobičasto voće, boranija, grašak bundeva)
Lignina (kruška, jagoda, rotkvice, plavi patlidzan, mekinje)
Inulin (čičoka, koren celera)
Da bismo zadovoljili dnevni unos dijetnih vlakana moramo biti pažljivi pri mehaničkoj obradi namirnica. Kožicu na voću i povrću potrebno je u tankom sloju odstraniti ili lagano očistiti oštrom krpom. Termička obrada različito deluje na različite vrste namirnica.
Pravi izbor su žitarice od celog zrna. Musli, korn fleks, pahuljice i slični proizvodi su prebogati šećerima, a oskudni su u dijetnim vlaknima.
Marija Stajić, nutricionista
