Lan (Linum usitatissimum L.- Linaceae) je poreklom iz centralne Azije. To je jednogodišnja zeljasta biljka jednostavnih listova, visoka od 50 do 100cm. Ima divne, sitne cvetove plave boje. Najviše se gaji u Rusiji, Indiji, Južnoj Americi, SAD, Kanadi … U XIX veku Rusija postaje najveći proizvođač lana u svetu ( čak 80% svetske proizvodnje) i ona to mesto i danas drži. Narodna imena lana su: ćeten, len, keten, preslej.
Seme lana je tamno braon boje, veoma sjajno, glatko, jajasto, spljošteno. Ljuska je tanka, krta prevučena pokožicom u kojoj ima sluzi, zbog čega u vodi, čaju, supi, kiselom mleku, omekša i seme postane sluzavo (100 kg lanenog semena može dati 5 do 10 kg suve sluzi.) Sluz je glavni nosilac lekovitih svojsava lana. Samo jezgro lana je kremkaste boje, nema skroba, ali ima ulja.
Neobrađeno laneno seme ima oko 2500 mg esencijalnih masnih kiselina, odnosno linolne i alfa – linoleinske kiseline. U semenu lana ima oko 25-30% proteina, zbog čega je ovo seme veoma hranljivo. Laneno seme odličan je izvor fosfora, gvožđa, nijacina …
Lanena sluz blagotvorno deluje na upaljenu sluzokožu želuca i creva. Lanena sluz je blago i neškodljivo sredstvo za čišćenje. Dakle, ima laksativno dejstvo, jer blagotvorno deluje protiv opstipacije (zatvora), tako što mehanički aktivira pokrete lenjih creva. Zatvor je najčešći poremećaj organa za varenje. Ni kod budućih mama ovaj problem nije retkost. Lan mogu koristiti kao bezbolno i bezopasno laksantno sredstvo, čak i deca, trudnice i dojilje.
Lanena sluz dobija se na taj način što se 10g lanenog semena potopi u 100g mlake vode i tako drži oko 6 sati, a svremena na vreme se promeša. Lanena sluz je bljutavog ukusa, zbog čega je neke osobe ne podnose. Dodatkom aromatičnih lekovitih biljaka (menta, meatičnjak, bosiljak, anis, komorač …) prijatnog mirisa, ukus dobijene sluzi nije bljutav.
Povoljno deluje na bolesti srca, artritis, u tretmanu povišenog LDL (lošeg) holesterola, kod Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa, depresije, astme, bolnog menstrualnog ciklusa…
Namirnice bogate ligninima preventivno deluju protiv tumora endometrijuma. Upravo je seme lana među najbogatijim izvorom lignina, ali solidne količine te aktivne biljne supstance sa svojstvima antioksidanasa mogu se naći u bundevi, špargli, šargarepi i brokulima. Kod žena koje konzumiraju namirnice bogate ligninima, znatno je smanjen rizik od tog oblika tumora, utvrdili su američki naučnici u Journal of the National Cancer Institute. Smanjenje rizika najizraženije je u postmenopauzi i kod gojaznih žena.
Lan sprečava stvaranje ugrušaka u krvi, smanjuje holesterol, a koristan je i u slučaju gubitka kose.
Lan sasvim blago deluje na zapaljenje organa za varenje ili organa za mokrenje.
Važna napomena da laneno seme može usporiti apsorpciju lekova i nekih sastojaka hrane. Na primer kod dijabetičata, koji inače imaju smanjenu sposobnost pretvaranja alfa- linoleinske masne kiseline u EPA (eikosapentaenoinska kiselina) i DHA (dokozaheksaenoinska kiselina).
Takođe, zbog prisutna alfa – linoleinska kiselina u lanenom semenu, ne preporučuje se kod bolesti prostate i makularne degeneracije oka, pa kod svakodnevnog korišćenja aspirina, andola i ciklosporina.
Samleveno laneno seme u mlinu za kafu, dodaje se u razna jela, integralne hlebove, supe, čorbe, a i posipa se po svežim salatama, u kombinaciji sa sirovim uljaricama.
Kupujte laneno ulje u manjim bočicama, jer veoma brzo užegne, otprilike za 4 do 6 meseci od proizvodnje. Najefikasnije i najlekovitije je sveže isceđeno laneno ulje.
Mirjana Ljutić, nutricionista
