Braće Nedića 1
11000 Beograd, Srbija
Pon - Pet: 09:00 - 20:00
Subota: 09:00 - 16:00
rsen
Call Centar:
011 635 0 635

Unos tečnosti u letnjem periodu

Unos tečnosti u letnjem periodu

Objavljeno 26.11.2018


Telo čoveka čini dve trećine voda. Voda je od velikog značaja za čoveka, bez hrane čovek može izdržati sedam dana, dok bez vode čovek može svega nekoliko dana. Ukoliko bi se izgubilo samo 5 % telesnog sadržaja vode, doveli bismo telo u stanje dehidratacije. Ukoliko se telu ne obezbedi tečnost koja se izgubi, organizam će je nadoknaditi uzimanjem iz telesnih ćelija i ćelija kože, što dovodi do gubitka elastičnosti  i starenja kože.


 




Voda se iz organizma gubi putem bubrega, disanjem, preko creva, putem kože. U vrelim letnjim danima znojenjem se gubi i do 1,3 litara vode. Osećaj žeđi se javlja i pri gubitku od 1 do 2 % naše telesne vode. Potreba za vodom  javlja se mnog pre dehidratacije. Leti najčešće imamo pri sebi neki napitak i samim tim se smanjuje mogućnost dehidratacije.
Dnevna potreba za vodom zavisi od starosti, spoljne temperature i fizičkog rada. Savetuje  se da je potrebno popiti 2 do 2,5 litre vode u toku dana. Smatra se da je potreba od dve litre vode proizašla iz prosečne kalorijske potrošnje od 2000 kalorija dnevno. Jedan mililitar vode je potreban da preradi svaku unetu kaloriju, pa na prosečnu potrebu od 2000 kalorija dolazimo do potrebe za dve litre vode dnevno.  Nije neophodno svima prepisati isti dnevni unos vode, to je individualno i svaka osoba pije onoliko koliko joj je potrebno. Prilikom povišenih temperatura savetuje se veći unos tečnosti.


 


Pored obične vode, telo obezbeđuje tečnost putem hrane, čajeva, voćnih sokova i sokova od povrća, supa, mineralnih voda, od svežeg voća. Povrće i voće sadrže do 80% vode, meso do 60% riba 70%  i hleb do 30  % vode.
Sokovi od voća i povrća su odličan izbor. Pored toga što neutrališu žeđ, omogućavaju telu unos vitamina, minerala, dijetnih vlakana i antioksidanata.


 


Citrusni sokovi obezbeđuju telu vitamin C, što dovodi do poboljšanja imuniteta.
Sokovi od povrća, šargarepe, kupusa, zelenog lisnatog povrća, sadržajni su u beta karotenu, pimentu koji štiti telo od slobodnih radikala, koji mogu nastati i dejstvom sunčevih zraka.
Ukoliko u ishrani ima dosta proteina, savetuje se veći unos vode radi eliminisanja azotnih jedinjenja iz proteina.
Sa mineralnim vodama treba biti pažljiv. Savetuje se jedna do dve čaše na dan. Neke mineralne vode sadrže veliku količinu mineralnih materija, pa većim unosom možemo zasititi telo ovim mineralima.
Vode koje sadrže magnezijum, imaju diuretski efekat. Njihov unos treba ograničiti jer dovode do znatnog gubitka tečnosti u toplim danima.


 


Alkoholna pića takođe mogu izazvati veliki gubitak tečnosti. Alkohol blokira stvaranje vazopresina, hormona koji utiče na bubrege, u kojima se pravi mokraća i samim tim telo se ponaša kao da ima dovoljno tečnosti i dolazi do stvaranja razređene mokraće.


 


Osvežavajući bezalkoholni napici kao što su kola i tonici imaju veliku količinu šećera, deficitarni su u vitaminima i mineralima i ne savetuju se kao pogodni neutralizatori žeđi. Dodatak ugljen 4 oksida  u ovim napicima dovodi do disbalansa acidobazne ravnoteže i može doći do nadimanja u želucu usled korišćenja ovih napitaka.
Ako se pije flaširana voda, staklena ambalaža je znatno kvalitetnija od plastične. Plastične flaše ispuštaju toksične hemikalije, uključujući fitalate i bisfenol A, koji su povezani sa hormonalnim poremećajima i neplodnošću.
Usled povišene temperature i intezivnog znojenja, telo se oslobađa toksina. Zeleni čaj se smatra pravim detoksikatorom, prema tome srednje rashlađen zeleni čaj sa limunom može biti pravi odabir u vrelim letnjim danima.
Pored obične vode uz vas na vrelih 35 stepeni može se naći i ceđen limun i grejpfrut bez šećera sa listom nane, osvežava ali i obezbeđuje unos tečnosti.
Hladni napici prebrzo napuštaju želudac, savet je da tečnost bude srednje rashlađena.
Marija Stajić, nutricionista