Braće Nedića 1
11000 Beograd, Srbija
Pon - Pet: 09:00 - 20:00
Subota: 09:00 - 16:00
rsen
Call Centar:
011 635 0 635

Sunčanje bez straha

Sunčanje bez straha

Objavljeno 20.09.2018


Preplanula koža je današnji simbol lepote i zdravlja.  Ipak, ne zaboravite da sunce, bez obzira na pozitivna dejstva na organizam, može biti veoma agresivno prema koži.  Na plaži, suncu se treba izlagati postupno. Izbegavajte direktno izlaganje suncu u vreme kad je ono najjače (između 11 i 17 sati). Ostanite u senci, hladovini – iako i tada nećemo baš potpuno biti zaštićeni, ipak senka blokira UV zračenje do 60%.
Ne samo kozmetičkim ili farmaceutski preparatima za bezbedno tamnjenje kože i zaštitu od opekotina, već i ishranom, svako od nas može da se zaštitu  od štetnosti preteranog sunčanja, čije se posledice manifestuju pojavom crvenila, žućkastih fleka, pega, prevremenih bora i isušene i opuštene kože. Ishrana neće sprečiti opekotine, ali će pružiti zaštitu od drugih štetnih UV zračenja.




Ishranu obogatite antioksidansima koji ublažavaju štetno dejstvo slobodnih radikala i UV zraka, znači povrćem crvene i naranđaste boje (šargarepom, paradajzom, paprikom…), koje sadrži veliki procenat vitamina E i beta karotena.
Obojeno povrće, ili voće (konzumirajte ga po letnjem računanju vremena između 17 i 19h) najvažniji su prirodni izvori karotenoida, prirodnih žutih, naranđastih i crvenih pigmenata. Poznato je više od 600 vrsta karotenoida u: paradajzu, kajsiji, šargarepi, papaji, kukuruzu, citrus plodovima… Karotenoidi se ponašaju poput filtera, upijaju suvišnu sunčevu svetlost i štite kožu od oštećenja. Ujedno stimulišu pigmentaciju, a posebno blagotvorno deluju na suvu kožu, lomljive nokte i kosu. „Najodgovorniji“ sastojci karotenoida su: beta karoten, likopen, lutein, zeaksantin i beta kriptoksantin. Vitamini C i E jačaju odbrambene ćelije i čuvaju osetljivu kožu da ne izgori na sunciu, a ujedno doprinose očuvanju vitalnostii elastočnosti kože, sprečavajući isušivanje.
Beta karoten sadrži prirodnu odbrambenu sposobnost kože, pospušuje sintezu melanina, pigmenta koji koži daje tamnu boju, a uz to ima anti-oksidativni efekat. „Neprijatelji“ beta karotena, koji usporavaju njegovu apsorpciju su: alkohol,kafa, deficit vitamina D i tablete protiv viška želudačne kiseline. Najbolji izvor beta karotena je crveno i žuto voće poput kajsija, bobica, manga…


Likopen, glavni sastojak paradajza je antioksidans iz grupe karotena koji sprečava kratkoročna oštećenja kože (crvenilo, eriteme) i dugoročne štetne efekte (rak kože) UV zraka. Sveža salata od paradajza, začinjena maslinovim uljem, ntreba da bude svakodnevno zastupljena na našem letnjem jelovniku. Likopen, u telu uskladišten u jetri, plućima, crevima i koži, štiti ćelije kože, a maslinovo ulje potpomaže da ga telo brže upije i iskoristi. Veći procenat likopena nalazi se u sosu od paradajza, ali se odlučite za svežu – paradajz varijantu.
Lutein i zeaksantin štite oči i kožu od sunčevih zraka, upijajući u sebe, kao filter, opasne UV zrake. Izvori ovih sastojaka su: blitva, kelj, spanać…


Cink i selen neutrališu slobodne radikale i jačaju odbrambeni sistem. Cink obnavlja „ogoljenu“ kožu, a selen je održava elastičnost. Cinka ima u grašku, pečurkama, paradajzu, a selena u luku, tunjevini, paradajzu i svom zrnevlju.
Bakar stimuliše tamnjenje kože, proizvodnju melanina i sprečava nastanak bora, a ima ga u integralnim žitaricama, suvom voću, koštunjavom voću, leguminozama…


Voda ili limunada bez šećera su letnji imperativ! Za vreme sunčanja, unosite u organizam tečnost u velikim količinama kako biste nadoknadili minerale koji se gube znojenjem , a ne zaboravite ni kozje mlečne proizvode, domaćina tiroksina, aminokiseline koja potpomaže stvaranje melanina.


Mirjana Ljutić, nutricionista