Braće Nedića 1
11000 Beograd, Srbija
Pon - Pet: 09:00 - 20:00
Subota: 09:00 - 16:00
rsen
Call Centar:
011 635 0 635

Paradajz

Paradajz

Objavljeno 26.11.2018


Paradajz sadrži vitamine B-grupe, zatim vitamine C,E,K i  P. Od mineralnih sastojaka najviše ima kalijuma, natrijuma, gvožđa, kalcijuma, joda, cinka… Paradajz koji se u punoj sezoni proizvodi na otvorenom prostoru ima 2 puta više vitamina C nego onaj iz staklenika. Osim toga, ovaj je paradajz ukusniji i bogatiji korisnim sastojcima, a i jeftiniji je. Od osnovnih hranljivih sastojaka najviše ima ugljenih hidrata (fruktoza, glukoza), a vrlo malo belančevina i masti. Tomatin, koji se nalazi u lišću i stabljici, deluje protiv gljivičnih oboljenja (mikoza).


 




Paradajz spada u grupu biljnih antibiotika, jer sadrži materije koje uništavaju štetne mikroorganizme. Veoma je važan u ishrani kako dece i odraslih, tako zdravih i bolesnih. Crvena boja paradajza potiče od likopena, liposolubilnog (rastvorljivog u mastima) biljnog pigmenta, koji pripada familiji karotenoida, odnosno karotena. Karoteoidi su prirodni, žućkasti, naranđasti i crveni pigmenti koji se nalaze u voću i povrću, obojenim žuto, naranđasto ili crveno. Paradajz je glavni izvor likopena, moćnog antioksidansa i antikancerogene supstance. Prema ispitivanju obavljenom pre petnaest godina likopen se pokazao kao jači antioksidans od vitamina E i C. Treba naglasiti, da antioksidansi štiti ćelije od oštećenja prouzrokovanog slobodnim radikalima.


 


Različita istraživanja pokazuju da je na Mediteranu, gde je ishrana bogata paradajzom, tj., likopenom smanjena učestalost bolesti srca, krvnih sudova i raka. U isto vreme naučnici veruju da za zaštitu od raka nije zadužen samo likopen, već i složeni među odnosi likopena, drugih fitohemikalija i hranljivih sastojaka u paradajzu.
Paradajz ima sposobnost naknadnog dozrevanja, odnosno ubran zeleni paradajz odležavanjem dobija svoje karakteristične osobine.  Ni nezreli, ni prezreli paradajz nije za upotrebu.
Plesnivi plodovi mogu biti kontaminirani mikotoksinima, otrovima koje stvaraju plesni, a smatraju se kancerogenim.
Tokom termičke obrade (kuvanje, dinstanje, barenje … ), za pripremu različitih prerađevina (kečap, sok, pire, sos … ), dolazi do oslobađanja likopena iz razorenog tkiva paradajza. Za razliku od beta – karotena i ostalih karotenoida likopen je otporniji na toplotu, odnosno zagrevanje. S obzirom da je likopen rastvorljiv u mastima, tako dodatak male količine ulja u prerađevine od paradajza, poboljšava apsorpciju likopena u želudačno – crevnom traktu.
Dakle, sasvim je jasno zašto se količina likopena u organizmu više povećava kada se konzumira sok ili sos dobijen kuvanjem paradajza, kome je dodata mala količina maslinovog ulja. Likopen se nagomilava u nadbubrežnoj žlezdi, testisima, jetri i tkivu prostate. Od svih organa, ćelije prostate sadrže najveću količinu likopena.


 


Paradajz ne treba konzumirati posoljen, jer natrijum uništava njegove vredne sastojke, naročito kalijum. Ako se konzumira bez soli njegovo bogastvo kalijumom biće odlično iskorišćeno. Vrednost paradajza povećavaju u njemu sadržani fermenti, organske kiseline, celuloza i pektin. Dakle, zbog svega toga paradajz podstiče izlučivanje vode, povoljno deluje  na srce i krvni pritisak i održava dobro stanje krvi i krvnih sudova. Razlog za dobar terapijski učinak likopena na smanjenje rizika od bolesti srca i krvnih sudova  moguće je potražiti i u činjenici da ovaj karotenoid, pored snažnog antioksidansnog dejstva, koči ključni enzim  u stvaranju holesterola, čime doprinosi sniženju koncentracije i štetnih efekata povišenog nivoa holesterola u krvi.
Od koristi je za sve stomačne organe, posebno na jetru i žuč. Kao lek, paradajz se svakodnevno daje obolelima od čira na `želucu. Na žalost, bolesnici sa oštećenom funkcijom bubrega  treba da vode računa o količini paradajza u ishrani, jer je bogat kalijumom, čiji unos mora da bude smanjen kod hroničnih bubrežnih oboljenja. U slučaju avitaminoza (bolesti i poremećaji izazvani nedostatkom vitamina u organizmu), paradajz je takođe preporučljiv. Paradajz se posebno dovodi u vezu s manjim obolevanjem od raka pankreasa i grlića materice. Ostala lekovita svojstva paradajza su da popravlja krvnu sliku, pomaže lečenju artritisa, reume, snižava ureju u krvi, služi kao preventiva od zapaljenja slepog creva, a i odličan je protiv hemoroida.


 


Paradajz čorba uz dodatak morača, seckanog crnog luka, narendane šargarepe, celera, crnog vina, a posle kuvanja uz dodatak soka isceđenog iz belog luka i iseckanog peršuna, veoma je delotvorna za regulisanje stolice, za sniženje povišenog krvnog pritiska i za bolji rad jetre.


 
Mirjana Ljutić, nutricionista