Bulimija- poremećaj u ishrani
Za postavljanje dijagnoze poremećaja ishrane prejedanje i neodgovarajuće kompenzacijsko ponaÅ¡anje mora biti prisutno u proseku najmanje dva puta nedeljno u periodu od 3 meseca. Prejedanje se definiÅ¡e kao jedenje u odreÄ‘enim vremenskim razdobljima, koliÄine hrane koja je znaÄajno veća od one koju bi većina ljudi pojela u sliÄnim okolnostima (npr supa, celo pile, krompir, kupus salata). OgraniÄeno vremensko razdoblje je najÄešće dva sata. Naravno pojedinaÄna epizoda prejedanja ne mora biti ograniÄena na jedno mesto, može poÄeti na jednom a nastaviti se i zavrÅ¡iti se na drugom mestu. Prejedanje se takoÄ‘e viÅ¡e karakteriÅ¡e koliÄinom unete hrane nego kalorijskim vrednostima. Može se desiti da osoba unosi ogromne koliÄine niskokaloriÄne hrane gde nema nužno ugljenih hidrata, hleba i slatkiÅ¡a.
Osobe sa bulimijom su najÄešće postiÄ‘ene zbog svog problema i pokuÅ¡avaju da sakriju svoje simptome. Prejedanje se odvija u tajnosti, kada niko ne vidi i kada su same. Epizoda se može i ne mora planirati unapred a može se sve odvijati i u vidu rituala i da se najÄešće zna unapred kad će se deÅ¡avati (npr po povratku iz Å¡kole, sa posla a po potrebi i u medjuvremenu dok je ovaj ritualni momenat zagarantovan). Ako pokuÅ¡avaju da ga kontroliÅ¡u mogu osećati fiziÄke tegobe kod zadržavanja hrane tipa jakog bola u stomaku i želucu i nagonom da se hrana izbaci napolje Äim pre. TakoÄ‘e je sve pokrenuto loÅ¡im raspoloženjem, stresom, jakom gladi kao posledica neunoÅ¡enja hrane a unoÅ¡enja velikih koliÄina kafe, Äaja, soka, npr voćnih jogurta koji sadrže dosta Å¡ećera, voća koje opet sadrži voćni Å¡ećer i dolazi do drhtanja od gladi. Epizoda prejedanja je praćena osećajem gubitka kontrole i osoba može biti u stanju besa za to vreme, posebno u poÄetku.
Drugo najvažnije obeležje bulimije je ponavljano korišćenje neodgovarajućeg kompenzacijskog ponaÅ¡anja s ciljem prevencije povećanja telesne težine. NajÄešća metoda je izazivanje povraćanja (80-90 % žena koristi upravo tu metodu), Å¡to ublažava fiziÄke smetnje i smanjuje strah od povećanja težine. Vremenom osobe postaju veoma veÅ¡te i mogu povratiti kada god žele , veoma lako. Drugi naÄin pražnjenja je upotrebom laksativa i diuretika.
Osobe sa poremećajem ishrane izuzetno istiÄu oblik svog tela i težinu u samoproceni i Äesto je bitna stvar koju primećuju na drugim ljudima.
Postoji povećana uÄestalost depresivnih siptoma, npr nisko samopoÅ¡tovanje ili poremećaji raspoloženja. Kod mnogih osoba smetnje raspoloženja i nervoza jasno prethode razvoju bulimije. Zloupotreba i zavisnost o psihoaktivnim supstancama javlja se kod trećine osoba sa bulimijom.
Izgled i simptomi bulimiÄnih osoba
Ponavljano povraćanje dovodi do znaÄajnog i trajnog gubitka zubne cakline, zubi mogu postati izlomljeni i izreckani. Žlezde slinovnice i paratireoidna mogu biti znatno i vidno uvećane. Kod nekih osoba mogu biti vidljive povrede na rukama ili ožiljci od stalnog guranja ruku u grlo kad dolazi do trauma zubima. Dolazi do izostanka menstrualnog ciklusa, veoma loÅ¡e krvne slike, smanjenog kalijuma i natrijuma, pojave Å¡uljeva zbog Äestih zatvora, promena na koži, kosi, noktima.
Kakav je doživljaj tela kod bulimiÄnih žena? Kakav je odnos prema njemu?
Najveći broj bulimiÄnih žena ispunjava kriterijume za dijagnostifikovanje bar jednog poremećaja liÄnosti, najÄešće graniÄnog, narcistiÄkog ili histrionskog. MeÄ‘utim, bulimiÄni poremećaj može da se javi i kod neurotiÄne i psihotiÄne mentalne organizacije pa i kod tzv normalnih osoba u odreÄ‘enim periodima života i odreÄ‘enim uslovima.Neposredni okidaÄ za poÄetak bulimije može da bude psiholoÅ¡ki( gubitak neke osobe, separacija od porodice, prvo seksualno uzbuÄ‘enje) ili fizioloÅ¡ki (npr stroga restrikcija ugljenih hidrata tokom dijete).
Telo, hrana i majka su tri najvaÅ¡nija objekta u psihiÄkom univerzumu svake bulimiÄne devojke. Telo je uvek doživljeno kao strano i ružno. Delovi tela se doživljavaju kao preveliki, predebeli (kukovi, zadnjica, butine). MeÄ‘utim to je ono Å¡to Äujemo i kod normalnih devojaka u periodu puberteta.
Å ta je ono Å¡to ih Äini patogenim?
Njihova žestina, opsednutost i uticaj na socijalni i profesionalni život. Pritom oko 70 % bulimiÄnih devojaka ima normalnu telesnu težinu, dok je samo u 15 % sluÄajeva njihova telesna težina prekomerna. Preostalih 15% pokazuje težinski deficit koji može da ide i do kaheksije.
SuviÅ¡e debelo je procena narcistiÄke vrednosti! BulimiÄno telo je suviÅ¡e debelo i ružno bez obzira na realnu težinu i izgled. Dakle ne radi se o poremećaju percepcija telesnih dimenzija već o izmenjenom doživljaju tela.
BulimiÄna devojka pokuÅ¡ava da ispravi nedostatke svog tela prekomernim vežbanjem, isprobava razliÄite boje kose i naÄine Å¡minkanja Å¡to predstavlja jednu vrstu borderline kaćiperstva ( Pierr Aimez) Å¡to znaÄi da nemaju negujući karakter već treba da kompenzuju i maskiraju odvratnost tela. U nekim sluÄajevima poznati su i bizarniji zahvati, kao Å¡to su Å¡iÅ¡anje trepavica, Äupanje obrva do kraja, a ovi napori da se bude neko drugi i da se oseća kao neko drugi ostaju naravno bezuspeÅ¡ni a poraz se ogleda u bilimiÄnim krizama i oÄajanju Å¡to će se prepustiti prežderavanju. Neretko pokuÅ¡avaju i suicid, napijaju se do besvesti i sliÄno. TakoÄ‘e kažnjavanje tela je redovna pojava i obiÄno se deÅ¡ava nakon kriza. Kažnjavanje je uvek destruktivno i ide na fiziÄko oÅ¡tećenje i uniÅ¡tenje tela. Promiskuitet Äesto ima isto znaÄenje.
LeÄenje bulimije
Psihoterapija – Äesto kombinovana sa antidepresivima – je naÄin leÄenja poremećaja ishrane, zajedno sa savetovanjem o ishrani. PsiholoÅ¡ko leÄenje bulimije može ukljuÄivati pojedinaÄnu, sistemsku porodiÄnu ili grupnu psihoterapiju. Isto tako, Äesto se propisuju bihevioristiÄka ili kognitivna terapija.
GeÅ¡talt psihoterapija insistira na poÅ¡tovanju integriteta klijenta i dobrovoljnom uÄešću u tretmanu. Osvetljava se osobino uÄešće u kreiranju destruktivnih navika i samoporažavajućem životnom stilu.Cilj je holistiÄko sagledavanje osobe kao jedinstvene individue u procesu kontakta sa sobom i okruženjem umesto da je posmatramo kao osobu koja ne može da kontroliÅ¡e svoju bolest.
GeÅ¡talt terapija definiÅ¡e zdravlje kao sposobnost organizma da jasno identifikuje i iskusi potrebe i želje, kao i sposobnost i fleksibilnost neophodnu da se one zadovolje na dovoljno dobar i kontaktan naÄin.
Ono Å¡to je negde oÄigledno je da je ovo i bolest zavisnosti i da kao i kod svake zavisnosti deÅ¡ava se da Äim se tokom terapije pokaže neki boljitak da pacijent jednostavno prekine terapiju pod raznim izgovorima koji skoro uvek imaju veze sa spoljaÅ¡njim faktorima(manjak novca, vremena, promena terapeuta zbog ovog ili onog). LeÄenje je dugotrajno, naporno i nažalost najÄešće isprekidano. Ono Å¡to je potrebno je promeniti su i navike u ishrani i prestati sa dijetama pa jesti normalno po planu nutricioniste Å¡to onda dovodi do straha od prekomernog gojenja i najÄešće se ostaje u tom zaÄaranom krugu. Terapija ovih pacijenata je naporna i uspeh je i ako umesto svakodnevnog povraćanja se doÄ‘e do jednom do dva puta meseÄno, a joÅ¡ veći uspeh ako to preraste u par puta godiÅ¡nje.
Brankica Šaljić Milenković, psiholog i psihoterapeut
