Braće Nedića 1
11000 Beograd, Srbija
Pon - Pet: 09:00 - 20:00
Subota: 09:00 - 16:00
rsen
Call Centar:
011 635 0 635

Bez viška kilograma u trudnoći

Bez viška kilograma u trudnoći

Objavljeno 26.11.2018


Ishrana majke pre i za vreme trudnoće veoma je važna jer utiče na veličinu i efikasnost plecente, preko koje beba dobija sve nutrijente koji su joj potrebni za rast i razvoj.  Ukoliko beba na rođenju ima malu dužinu i težinu, smatraju stručnjaci da je veća šansa za dobijanje koronarne bolesti srca kad odrastu.


 


Kao što je do nedavno bilo svojstveno trudnoći jesti za dvoje, sada dolazimo u obrnutu situaciju. Majke zbog bojazni da će se ugojiti, ograničavaju količinu hrane i pored toga što same ne hrane svoje telo na zdrav način, isto to čine i bebi koja još nije rođena. Bilo da se rodi gojazna ili neuhranjena beba, veza izneđu rizika od nastanka bolesti kasnije je tanka. Dijabetes, hipertenzija, gojaznost su samo neke od bolesti zbog kojih naša beba kasnije u životu može imati problema.


 




Iz prakse se može videti da su ipak ginekolozi koji vode ženama trudnoću, doprineli dosta tome da se žene edukuju o ishrani, skretanjem pažnje o poseti nutricionisti. Nije potrebno jesti za dvoje, ali nikako nije dobro jesti samo za jednog. Uz malo truda žena može nahraniti sebe i bebu na zdrav način, bez viška ili deficita kilograma.
Dnevni obrok mora da sadrži masti, proteine, ugljene hidrate, vitamine i minerale. Grickalice, testo, slatkiše trudnica ne bi trebalo da koristi u ishrani. Ova vrsta hrane je oskudana u nutrijentima i ne obezbeđuje bebi i mami zdrav obrok.
Redovnim uzimanjem cerealija za doručak, prokelja, brokolija i pomorandze, trudnica obezbeđuje unos folne kiseline.


 


Trudnice proizvode više krvi da bi se snabdele beba i placenta i gvožđe je potrebno da bi se napravila dodatna crvena krvna zrnca. Tanini u čaju ometaju iskoristljivost gvožđa, a vitamin C olakšava apsorpciju. Gvožđe koje se apsorbuje poznato je kao hem gvožđe i nalazi se u hrani životinjskog porekla, crvenom  mesu, ćuretini, piletini i ribi u konzervi kao što su sardine i sardele. Džigerica sadrži dosta gvožđa, ali sadrži i retinol, oblik vitamina  A, koji može biti štetan za bebu u razvoju.


 


Potreba za kalcijumom u trudnoći se povećava. U ranoj fazi trudnoće, kalcijum se uzima iz rezerve iz kostiju, ali se kasnije vraća. Uz kalcijum potrebno je unositi i vitamin D, jer on pomaže kalcijumu u formiranju kostiju i zuba.
Namirnice sa većom količinom kalcijuma su rikota (blagi ovčiji sir), skuša sa kostima, losos sa kostima, kelj, blitva, pasulj šareni, soja, sardine sa kostima, brokoli, suve smokve, susam, peršun list.


 


Vitamin A je potreban za rast ćelija, razvoj kože i membrane, kao i za više metaboličkih funkcija. Provitamin vitamina A, beta karoten je pogodan u ishrani trudnica. Voće i povrće sadrže veliku količinu ovog vitamina.
Nedostatak selena u ishrani trudnice može dovesti do spontanog pobačaja. Hleb od celog zrna, brazilski orah i riba sadržajni su u antioksidansu selenu.
Kako dolazi lepo vreme, sa visokim temperaturama potrebno je da trudnica obrati pažnju šta bira da jede. Sokovi sa šećerom, gazirani napici, sladoled, veliki su neprijatelji budućoj mami. Velika žeđ dovodi do toga da se bez ogranišenja može popiti litar soka koji je u izobilju šećera, pored toga što žeđ  i dalje ostaje, šećer koji se uneo uskratio je telo za vitaminima i mineralima,  a kod nekih doveo i do stvaranja novih masti. Voćni sok  se može napraviti od limuna i pomoranđe bez šećera i kako hrono ishrana nalaže, najbolje je isti popiti od 17 do 19 časova.


 


Dinje, lubenice, grožđe, breskve su novo iskušenje za buduću mamu. Ovo voće sadrži dosta šećera, slažem se, to je fruktoza voćni šećer, nije beli koji je štetan. Sočno voće ima veću količinu šećera , najčešće se pojede i do jedan kilogram ovog voća. Usled prisustva velike količine šećera, pankreas ima zadatak da izluči insulin koji mora da neutrališe isti, to je veliki stres za naše telo. Bolje je pojesti voće sa manje šećera, bobičasto voće, zeleniju krušku, jabuku, kajsiju tada se polako izlučuje insulin koji obavlja na miran način svoj zadatak.
Masnije riba je odličan izbor za toplo vreme. Lagana je ne opterećuje organe za varenje, ali i bogata omega 3 masnim kiselinama koje su neophodne bebi.  Omega 3 masne kiseline, eikozapentanoična i dokozaheksanoična presudne su za razvoj bebinog mozga i očiju.


Predlog zdravog dnevnog obroka centra za hrono ishranu dr Gifing:


 


Doručak:
kajagana sa šunkom i hleb od celog zrna,


 


Ručak:
Integralni pirinač sa povrćem i piletinom, sa šarenom salatom sa maslinama i sirom,


 


Užina:
Voće sa manjom količinom šećera ili crna čokolada,


 


Večera:
Grilovana pastrmka sa blitvom, šopska salata.


 


Veoma je važno kako kombinujemo hranu i u koje vreme je unosimo. U suprotnom nismo obezbedili telu stvaranje zdrave energije.
Marija Stajić, nutricionista