Naš organizam je Eko sistem (novi intervju dr Ane Gifing) | Dr Gifing
Pretraga
Pretraga

Naš organizam je Eko sistem (novi intervju dr Ane Gifing)

Naš organizam je Eko sistem (novi intervju dr Ane Gifing)
0 12/12/2016

Doktorka Ana Gifing je godinama proučavala najnovija naučna istraživanja koja se tiču usporavanja procesa starenja kod ljudi u okviru „Anti-Aging“ medicine.  Sva svoja životna i profesionalna iskustva formulisala je u sopstveni Porgram ishrane, koji uključuje pravilnu ishranu i svaku vrstu prevencije organizma od bolesti, kako bi svaki čovek mogao živeti zdravo i doživeti duboku starost. Ana Gifing je napisala knjige „Alhemija mladosti“. „Porcija zdravlja“, „Hrono kuvar“ , „Hrono ishrana za početnike“ (raniji naziv Kako usporiti starenje), u kojima  predstavlja samu srž i filozofiju hrono ishrane, baziranu na iskustvu sa 80 000 pacijenata Centra dr Gifing, kako u Srbiji, tako i u regionu koji besprekorno funkcioniše već deset godina.

Ona se i dalje usavršava i svake godine posećuje važne seminare širom sveta, gde se govori o najnovijim naučnim dostignućima iz oblasti regenerativne medicine. Neki podaci novijih istraživanja otkrivaju da je ljudski organizam zaista pravi Eko sistemu kom zajedno žive 30 triliona humanih ćelija, ali i 33 triliona mikrobioma, to jest mikrobakterioloških ćelija. Zapanjuje podatak da se u ljudskom telu nalazi svega 20.000 humanih ljudskih gena i do 20 miliona gena mikrobioma, što vodi do zaključka da u našem telu nosimo 99 procenata stranog genetskog materijala.

  • Na jednom od poslednjih kongresa koji je bio u maju mesecu, izneto je mnogo novih naučnih otkrića iz oblasti fiziologije, gde se najviše govorilo o tome da je ljudski organizam jedan perfektan eko sistem.  Izneto je dosta činjenica o tome da mi funkicionišemo tako da u našem telu i na našoj koži živi u simbiozi sa humanim ćelijama, najmanje deset puta više  mikrobakterijskih ćelija. Ti mikroorganizmi imaju važnu funkciju u očuvanju ljudskog zdravlja, tako da način na koji živimo, šta radimo i šta jedemo, može da utiče na strukturu ovih mikroorganizama. Mi definitivno ne bismo mogli da opstanemo bez tih mikrobioma, niti oni bez nas kao domaćina.  Važno je istaći da način na koji živimo i kako jedemo, zaista utiče na našu genetiku. Mi svojim ponašanjem, stresovima možemo da poremetimo taj unutrašnji eko sistem u organizmu i to se najčešće i dešava. Metabolička funkcija tih mikrobioma podrazumeva i proizvodnju vitamina i sintezu aminokiselina, biotrasformaciju žučne kiseline. Takođe mikrobioni produkuju jedan peptid koji se zove YY koji reguliše osećaj sitosti. To bi značilo da ukoliko imamo gladnije mikrobiome u telu, dobijaćemo na težini. S obzirom da mnogi od ovih mikroorganizama žive samo do trideset minuta i zbog činjenice da imaju veliki broj genetskih kodova, skloni su brzoj trasformaciji tih gena. Znamo da se ljudski organizam genetski sporo menja, mi imamo nasleđen apetit za hranu koje su jeli naši preci pre deset hiljada godina. Danas postoji takozvani paleo pokret, koji smatra da je za ljude važno da jedu što siroviju i presnu hranu, kao što su je jeli i naši preci. Genetski materijal u našem telu mikroorganizama se u međuvremenu toliko promenio i prilagodio, da mi možemo danas da jedemo bilo koju vrstu hrane. A od toga kako ćemo nahraniti naše telo i mikroorganizme, zavisi i kako ćemo se razboleti. Daću primer za to, ukoliko jedemo dosta mesa i mesnih prerađevina, mi ćemo razvijati neku vrstu bakterija u digestivnom sistemu koje postaju veoma otporne na žučnu kiselinu, a istovremeno iz digestivnog trakta će nestajati vrlo bitne bakterije koje služe za metabolizam ugljenih hidrata i stvaranje dobre energije od toga. Iz tog razloga minimalni unos ugljenih hidrata, će kod ljudi koji previše jedu meso, učiniti da imaju tegobe. Oslabljeni organizmi u kojima nema balansa među mikroorganizmima, propuštaju patogene bakterije u digestivni sistem i on postaje kisela sredina. Nastaju biohemijski procesi koji pogoduju naseljavanju gljivica i pre svega kandide, neprikosnovene carice naše patologije. Tada počne da se stvara puno toga što ima veze sa i sa alergijama i sa autoimunim bolestima. Tada nastaju degenarativni procesi unutar tela, koji se kasnije sve teže leče. Zaista je fantastično i teško poverovati koliko čitavim našim organizmom zapravo u velikoj meri upravlja taj jedan mikrosvet, koga nismo ni svesni, a ne možemo ga naravno ni videti. Kada postanemo toga svesti, tada moramo početi da negujemo taj mikrosvet u svom organizmu – kaže doktorka Gifing.

Do bolesti dolazi kada se promeni struktura mikrosveta u našem organizmu.

  • Svaka velika promena balansa u mikrosvetu u našem organizmu dovodi do brzog razvoja patogenih bakterija. Zapadnjački ubrzani stil života i ono što se naziva „zapadnjačkom dijetom“, što je u Americi takozvani „fast food“ je u osnovi svih tih problema. Genetski modifikovana hrana takođe može poremetiti balans mikrosveta ljudskog organizma. Hrana zaista u najvećoj meri prouzrokuje mnoge bolesti. Otac medicine Hipokrat je rekao sve bolesti nastaju u stomaku, možda misleći na nešto drugo, ali je zapravo bio apsolutno u pravu. Zaista gotovo devedeset devet posto bolesti nastaje zbog promena u digestivnom traktu. Hašimoto tiroiditis, ulcerozni kolitis, Kronova bolest i slične moderne bolesti, koje gotovo pandemijski ugrožavaju našu planetu, nastale su kao posledica bolesti digestivnog trakta. Kancer debelog creva takođe proističe iz problema sa digestivnim traktom. Za takve bolesti možemo apsolutno optužiti ubrzani stil života i lošu ishranu – smatra dr. Ana Gifing.

Moderna tehnologija hrane i prehrambena industrija, nameću većini ljudi način ishrane koji u velikoj meri nije zdrav.

  • Na jednom od kongresa o modernoj medicini, neko od učesnika je medicinu uporedio sa pojavom slona u mračnoj sobi. Ljudi koji bi samo dodirom opipali slona, mislili bi da se radi o različitom stvarima, neko ko bi opipao kljovu rekao bi da je u sobi koplje, neko ko bi opipao surlu rekao bi da je u sobi zmija, neko ko bi dodirnuo telo slona rekao bi da je u pitanju kameni zid, ali niko ne bi rekao da je u pitanju slon. Predavač je rekao da na sličan način ne možemo samo na osnovu pojedinačnih zaključaka donosite generalnu odluku o tome šta se zapravo dešava u telu ljudskog organizma. Sada je u svetu zaista moderna takozvana regenarativna medicina, koja je opet deo integrativne medicine. U skladu sa najnovijim naučnim istraživanjima, mi čoveka zaista ne možemo posmatrati samo kao čoveka, već kao jedinstven eko sistem sastavljen od velikog broja malih organizama. Profesorka Feliša Gerč, nije bez razloga na jednom kongresu rekla da smo mi zapravo hodajuće bakterije. Važno je da ljudi postanu svesniji svog eko sistema, ali i svog načina života i da pokušaju da ga promene, to je ujedno bio i zaključak kongresa

Ono što pojedemo treba da nas na najbolji način napuni životnom energijom, moto je Dr Gifing programa zdrave ishrane.

  • Cilj mog programa je probuditi jedan deo u našem mozgu koji se zove amigdala, koji zapravo treba nama da diriguje kad ćemo da jedemo šta i koliko. Ne treba da dopustimo našim očima i kori velikog mozga da nas mami da jedemo šta god nam se dopadne. Pogrešno unošenje namirnica zbunjuje i naše enzime i naše hormone. Ovo rasterećenje dovodi do brzog podizanja nivoa životne energije kod ljudi koji primene program i do izvanrednog rešavanja metaboličkih problema. Takođe sve to dovodi i do gubitka telesne težine ako je to kod nekoh ljudi cilj. Takođe ako neko ima problem sa velikom mršavošću, rade se u našem centru specijalni programi, gde se pomoću zdrave ishrane dobija na telesnoj masi . Ishrana je nešto o čemu zaista moramo puno znati, kako bismo živeli duže i kvalitetnije – kaže na kraju doktorka Gifing.

(intervjuisao: Vladimir Đurić, novinar)

 

Posted in Blog by Maja