Nutri Genetika | Dr Gifing
Search
Pretraga

Nutrigenetika

Nutrigenetika

 

Sve je zapisano u genima

 

Odgovor na pitanja koliko će nam biti jak imuni sistem, da li ćemo imati višak, ili manjak kilograma, kao i koliko smo skloni teškim oboljenjima leži u genima koje smo nasledili od roditelja.

Razvoj nauke je jasno pokazao uključenost ishrane u veliki broj bolesti i poremećaja kao što su upalna stanja, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes tip 2 i karcinom kolona.

To je delom i pokrenulo razvoj funkcionalne hrane odnosno komponenata ishrane sa posebnom zdravstvenom vrednošću.

Pokrenuta je paleta uspešnih proizvoda kao što su probiotici i specifične masne kiseline. Za razliku od farmakoloških i biomedicinskih istraživanja, gde se razvijaju pojedine bioaktivne komponente sa ciljem lečenja dobro definisanih bolesti, nauka o ishrani se bavi prevencijom bolesti i očuvanju zdravlja.

Genetički profil

Nutrigenetika je pojam koji opisuje uticaj naslednih osobina na odgovor organizma na specifični prehrambeni režim i kao takva uzima u razmatranje i genski polimorfizam. Cilj nutrigenetičkih istraživanja je rana detekcija rizika za razvoj bolesti i personalizacija prehrambenih preporuka za svakog pojedinca zasnovana na njegovom genskom sklopu. Geni mogu uticati na iskorišćavanje i metabolizam nutrijenata, a funkcionalne posledice genetskih mutacija mogu biti značajno prigrušene sprovođenjem ciljane nutritivne terapije koja kompenzuje genetički uzrokovane metaboličke defekte.

Metabolizam pojedinačnog nutrijenta je pod uticajem aktivnosti, ekspresije i stabilnosti proteinskih transportera i enzima.

Postići koncept individualne ishrane odnosno dati odgovarajuće preporuke za konzumiranje hrane i dodataka ishrani na osnovu genetičkog profila osobe, glavni je cilj nutrigenetike.

Genetički profil se može proceniti na osnovu genetičkih testiranja pri rođenju i tokom života.

Starost, pol, način života, fenotip i genotip određene osobe, zajedno doprinose njenim prehrambenim potrebama i odgovoru na određenu hranu.

Nova istraživanja uticaja individualizacije u ishrani, pokazuju da savet koji je usmeren prema određenoj osobi s obzirom na njene individualne parametre, promene životnih navika i okolinu je efikasniji u zdravstvenom ponašanju pojedinaca, u poređenju sa opštom zdravstvenom informacijom.

Jak uticaj na prevenciju i lečenje

Nutrigenetika je počela da rasvetljava pozadinu interakcija između sastojaka hrane i ljudskog gena, a u budućnosti bi treblo da osigura i razvoj sigurnih i efikasnih metoda pravilne ishrane ali i dijetetike i dijetoterapije.

Očekuje se da će u budućnosti nutrigenomika značajno uticati na prevenciju i lečenje bolesti povezanih sa ishranom.

Iako je cilj nutrigenetike je da odredi uticaje uobičajenih sastojaka hrane na genom i povezivanje različitih fenotipova sa razlikama u ćelijskom i genskom odgovoru, sa druge strane, ona ima za cilj da da objašnjenje kako genetički sklop pojedinca utiče na njegovu reakciju na

određeni prehrambeni režim, a uzima u razmatranje i genski polimorfizam.

Personalizovana ishrana čuva zdravlje

Koncept personalizovane ishrane bi trebalo da prilagodi ishranu individualnim potrebama svakog pojedinca, kao i da optimizuje zdravlje i umanji rizik obolevanja od različitih bolesti.

U poslednje vreme sve češće govorimo o interakciji životnog stila, ishrane i gena. Intezivirana su proučavanja delovanja sastojaka iz hrane na ekspresiju gena.

Najčešće se polazi od činjenica da sastojci iz hrane mogu uzrokovati razvoj oboljenja, te da efikasnost prehrambenog režima zavisi od genetske osnove pojedinca kao i od njegovog zdravstvenog stanja.

Zbog toga se predpostavlja da se genetski rizici za razvoj bolesti mogu umanjiti funkcionalnom ishranom. Danas se ta saznaja primenjuju u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti, artritisa, osteoporoze, Alzheimerove bolesti, različitih vrsta raka i dijabetesa.

Šta govore geni?

Intenzivnija su istraživanja polimorfizama ili varijacija gena uključenih u odgovor tela na ishranu i fizičku aktivnost. Na osnovu tih varijacija možemo dati odgovor na važna pitanja o kompleksnoj interakciji gena, hrane i fizičke aktivnosti za pojedinca.

Tako varijante gena FABP2 utiču na  apsorpciju  masnih kiselina dugog lanca, čime doprinose porastu indeksa telesne mase kao i nakupljanju masnih naslaga oko trbušnih organa.

Gen PPARG  u nekim svojim varijantama povećava osetljivost na masti i smatra se jednim od gena koji čine genetsku predispoziciju za debljinu. Neke varijante  ovog gena dovode do jakog jojo efekta nakon uspešnog mršavljenja i taloženja masnog tkiva oko unutrašnjih organa.

Gen ADRB2i neke njegove varijante dovode do povećane osetljivosti na ugljene hidrate, jačeg jojo efekta i povećanog gubitka mišićne mase tokom mršavljenja.  

Gen ADRB3, odnosno jedna njegova varijanta je povezana sa lipolizom i doprinosi povećanom gubitku telesne težine vežbanjem.

Gen o kojemu se u poslednje vreme dosta govori je FTO gen čiji polimorfizam povezujemo sa sklonošću konzumiranja visokokalorične hrane i  jedenjem između obroka jer stvara pojačani osećaj gladi preko posredne regulacije hormona grelina.

Gen APOA2 i njegova varijanta C povezana je sa sklonošću konzumiranja visokokalorične hrane, nakupljanjem masnog tkiva u trbušnoj šupljini i samim tim povećanom telesnom težinom. Takođe pokazuje nam kakav je metabolizam zasićenih masti (crvena mesa, suhomesnati proizvodi, mlečni proizvodi, kokosovo ulje, mast…)

Gen ADIPOQ u nekim varijantama dovodi do povećane osetljivosti na mono nezasićene masti (koštunjavo voće, masline, maslinovo ulje, avokado) i slabog osećaja sitosti nakon obroka.

 

 

Šta se ovim analizama može otkriti i/ ili delovati preventivno.

 

  1. Da li naše telo metaboliše masti ili ugljene hidrate + koji intenzitet fizičke aktivnosti je za mene?
  2. Koja fizička aktivnost i vrsta sporta je za mene?

 

  1. Da li smo skloni gojenju na osnovu unosa ugljenih hidrata ili zbog unosa masti pa makar bile to i nezasićene masti (maslinovo ulje, avokado, koštunjavo voće)?

4.     Proverite nosite li genski rizik za kardio-vaskularne bolesti (infarkt miokarda, moždani udar…)

  1. Da li nosite rizik za dijabetes, Insulinsku rezistenciju, ili policističke jajnike?
  2. Da li postoje bolesti sistema za varenje
  3. Da li postoje urinarne infekcije

 

 

 

 

Zakažite pregled

captcha