Andropause | Dr Gifing
Search
Pretraga

Andropause

Šta je andropauza? 

Andropauza je period života muškarca koga karakterišu niske vrednosti muških polnih hormona – testosteron i DHEA (dehidroepiandrosteron). Pad vrednosti ovih hormona u krvi muškaraca je proces koji je u potpunosti zavistan od životnog doba. Naime, vrednosti polnih hormona počinju da opadaju za oko 1-2% godišnje, počev od 30-e godine života. Ovaj pad hormona može proizvesti određene tegobe kod muškaraca i umanjiti i kvalitet života.

 

Koji su uzroci andropauze?

Pad testosterona u organizmu muškaraca nastaje kao posledica:

  • opadanja vrednosti luteinizirajućeg hormona koji se sintetiše u pituitarnoj žlezdi muškaraca,
  • umanjenom odgovoru testisa na produkovani luteinizirajući hormon i sledsteveno umanjenoj produkciji testosterona od strane testisa,
  • povećane produkcije seks-hormon vezujućeg globulina (SHBG) koji vezuje za sebe testosteron, tako da je u plazmi prisutna manja količina slobodnog, aktivnog testosterona.

 

Kako se postavlja diagnoza andropauze?

Dijagnoza andropauze se postavlja na osnovu laboratorijskih pokazatelja i na osnovu simptoma.

Laboratorijski testovi podrazumevaju, prvenstveno, određivanje nivoa testosterona i slobodnog testosterona u krvi.

Simptomi andropauze su raznoliki i zavise od stepena deficita muških polnih hormona. Najizraženiji simptomi andropauze su:

  • pad energije i osećaj hroničnog umora
  • pad motivisanosti za rad i fizičke aktivnosti (vežbanje)
  • pad fizičke kondicije
  • pad seksulne aktivnosti
  • umanjenje seksualne želje (libido)
  • pad erekcije (pogotovu u jutarnjim satima) i polne izdržljivosti
  • produženje vremena oporavka između dve erekcije i orgazama
  • promene u telesnom sastavu
  • umanjenje količine mišićne mase, mišićne snage i izdržljivosti
  • povećanje masne mase (pogotovu u predelu stomaka)
  • promene raspoloženja
  • depresivno reagovanje
  • anksioznost
  • iritabilnost („džangrizavi starac“)
  • pad mentalnih funkcija
  • oslabljena memorija
  • umanjena koncentracija
  • bolovi u mišićima, tetivama, povremeno noćno znojenje, nekada talasi vrućine, nesanica, gubitak kose itd.

 

Sve prethodno pomenuto, muškarcu počinje da pravi problem u svakodnevnom životu i on postaje toga svestan. Međutim, paralelno s ovim procesima, javljaju se i promene unutar tela muškarca kojih on nije svestan, a ove promene nose veliki rizik po njegovo buduće zdravstveno stanje. Te promene su, takođe, uslovljene padom testosterona i odnose se na poremećaj metabolizma celog organizma. Tako, andropauza nosi sa sobom rizik od nastanka metaboličkog sindroma (povećani krvni pritisak, gojaznost, povišenje masnoća i šećera u krvi, narušavanje odnosa dobrog – HDL holesterola i lošeg – LDL holesterola s prevagom lošeg; sve ovo nosi rizik od nastanka oboljenja srca i krvnih sudova). Pad testosterona nosi sa sobom i rizik od nastanka Alchajmerove demencije, depresije, osteoporoze i sledstvenih preloma, povećanja zapaljenskih procesa u telu itd.

 

Zašto najveći broj muškaraca u andropauzi nema terapiju?

Svedoci smo da neke tegobe/simptome koje imamo, često opravdavamo time da je to normalni proces jer starimo. Da, starenje je normalni proces u životu svakog živog bića ali, savremena naučna dostignuća su toliko odmakla da nam značajno mogu pomoći da taj fiziološki proces donekle usporimo i da tegobe i simptome koje nam starenje donosi, lakše prebrodimo.  Dakle, mnogi muškarci smatraju da je opadanje testosterona i sve tegobe koje nastaju kao posledica toga, jedan prirodan proces u koji ne treba intervenisati. Jedan od bitnih razloga za netretiranje andropauzalnih tegoba jeste i taj što pad testosterona ide blago i traje dugo; ovo, praktično, znači da se muškarac godinama navikava na određene, blage promene ne prepoznajući da su one prisutne. Za razliku od ove situacije, u organizmu žene u jednom kraćem vremenskom periodu dođe do većeg hormonalnog disbalansa što izazova veoma izražene tegobe i simptome. I žena je toga jasno svesna. To je period premenopauze. Često pacijenti ostaju bez adekvatnog tretmana i zbog toga što se retko u medicinskoj praksi misli na ovu problematiku, retko se rade i laboratorijski testovi koji bi je potvrdili, a simptome koje pacijenti imaju, često budu i pogrešno protumačeni čime i prepisana terapija biva neadekvatna. Na primer, osoba muškog pola starosti 50. godina i više žali se na manjak energije, pad seksulane želje, poremećaj erekcije, depresivno stanje. Nažalost, ovo jako često ne biva prepoznato kao simptomatologija niske vrednosti testosterona pa, samim tim, i terapija ide u pogrešnom smeru. Ovoj osobi biva prepisan lek za problem s erekcijom, a za depresivno stanje – antidepresiv! Zapravo, ne leči se uzrok, već se „leče“ simptomi, a sva simptomatologija bi bila rešena primenom bioidentičnih hormona i, u isto vreme, bio bi usporen proces starenja muškarca.

Tretirati tegobe koje pacijent ima ili laboratorijske vrednosti biohemijskih parametara?

Za sve biohemijske parametre, pa tako i za hormone, postoje donjo- i gornjo-granične vrednosti. Stručnjaci anti-ageing medicine tvrde da je za nas najbolje da imamo vrednosti hormona negde u gornjoj trećini fizioloških vrednosti, jer će nam ta vrednost hormona obezbediti maksimalno kvalitetan metabolizam u svim tkivima i organima i harmoniju u organizmu. Nažalost, veliki broj stručnjaka danas tretira pacijente samo na osnovu rezultata laboratorijskih testova. Konkretno, ako su rezultati laboratorijkih testova u granicama normale, a osoba se žali na određene tegobe, stručnjaci neće tretirati te tegobe, već će „pratiti“ osobu i njene laboratorijske nalaze do onog momenta kada vrednosti njegovih/njenih biohemijskih parametara ne budu ispod referentne vrednosti. I tek tada će reagovati primenom neke terapije (npr., dodavanjem hormona). Ta osoba je izgubila vreme za adekvatnu terapiju, ta osoba je patila a nije morala, ta osoba je doživele određene patološke promene u telu (kojih nije svesna jer su na ćelijskom nivou). Sve je ovo moglo biti u dobroj meri odloženo primenom adekvatne terapije u trenutku kada se osoba prvi put požalila na simptome, iako su joj tada rezultati laboratorije bili u granicama normale.

Da li je poželjno imati vrednost testosterona više od gornjo-graničnih vrednosti?

Kao što je i rečeno u prethodnom tekstu, poželjno je imati vrednosti biohemijskih parametara (pogotovu hormona) u gornjoj trećini fiziološkog opsega. Ni niske, a ni previsoke vrednosti testosterona nisu poželjne. Povišena vrednost testosterona može biti uzrok povišenog holesterola, povišenog krvnog pritiska, povećanog rizika za srčana oboljenje, kao i oboljenja jetre, bubrega, gubitka kose, pojave akni, zadržavanja vode u telu, uvećanja prostate itd.

Koja je uloga dehidroepiandrosterona – DHEA u telu muškarca?

U telu muškarca DHEA je dominantno proizvodi u nadbubrežnoj žlezdi. U manjoj meri, produkcija ovog hormona se vrši i u testisima i u mozgu muškarca. On svoje biološko dejstvo ostvaruje preko tzv. androgenih receptora. Zajedno s testosteronom, ovaj hormon određuje  sekundarne muške polne karakteristike. Za razliku od drugih steroidnih hormona, DHEA se ne vezuje za protein-nosač u krvi (SHBG), već se nalazi u slobodnoj formi. Zbog relativno visoke koncentracije i male varijabilnosti tokom dana, kao i iz dana u dan, DHEA je odličan indikator rada nadbubrežne žlezde. Kao i po pitanju testosterona, vrednost ovog hormona kod muškaraca je maksimalna oko 20-e godine života; od tada, lagano počinje da opada. Opadanje DHEA koje se dešava kao posledica starenja jeste proces koji je gotovo neizbežan; međutim, pad DHEA koji je uzrokovan iscrpljenošću nadbubrežne žlezde usled hroničnog stresa, jeste stanje koje se može tretirati. Praktično, tretiranjem iscrpljene nadbubrežne žlezde, dolazi do prirodnog porasta nivoa DHEA i umanjenja simptoma koji su nastali kao posledica deficita ovog hormona. DHEA ima veliki broj uloga u telu, npr., pospešuje aktivnost imunog sistema, protektivno deluje u odnosu na razvoj karcinoma, Alchajmerove demencije, osteoporoze, depresije, oboljenja srca; takođe, on pravi ravnotežu povišenom kortizolu u stresnim situacijama.

Simptomi koji su dovedeni u vezu s padom hormona DHEA, jesu veoma slični simptomima pada vrednosti testosterona. U najizraženije simptome, ubrajaju se:

  • zamor
  • osećaj nedostatka energije
  • poremećaj libida i erekcije
  • pad mišiće mase i snage
  • depresivno i promenljivo raspoloženje
  • iritabilnost
  • bolovi u tetivama, zglobovima
  • učestale infekcije usled umanjenje funkcionalnosti imunog sistema itd.

Da li pored andropauze, postoji još neki tip hormonalnog disbalansa kod muškaraca?

Hormonalni disbalans je stanje kada dolazi ili do umanjene produkcije ili povišene produkcije određenih hormona u telu. I manjak, ali i višak hormona može dovesti do određenih tegoba i simptoma. Starenjem dolazi, najčešće, do pada vrednosti muških seksualnih hormona –  testosterona i DHEA. Pored pada ovih hormona, u telu muškaraca dolazi i do pada nivoa kortizola. Pad vrednosti ovog hormona je posledica dugotrajnog stresa koji rezultuje iscrpljenjem nadbubrežne žlezde i sledstvenim umanjenjem produkcije hormona. Pad je, takođe, uočen i kod vrednosti hormona štitaste žlezde i hormona rasta. Umanjenje vrednosti svih pomenutih hormona, dovodi do brojne simptomatologije i tegoba. Među njima dominiraju:

poremećaj erekcije gubitak ili proređenje kose osećaj lupanja srca
pad libida noćno znojenje i talasi vrućine bolesti srca i krvnih sudova
pad energije suvoća kože osteoporoza
povećanje masne mase u telu uz pad mišićne mase i snage peckanje pri mokrenju i otežano mokrenje glavobolje/migrene
osećaj stalnog umora i slabosti upalni procesi u uvećanoj prostati alergijske reakcije
pad motivacije, koncentracije, pamćenja zadržavanje vode  
promene raspoloženja, depresivno reagovanje, anksioznost nadutost, zatvor  

 

 

Postoji li prirodno rešenje za simptome andropauze?

Andropauza, pad vrednosti testosterona u krvi, je stanje koje je najčešće udruženo i s padom vrednosti hormona rasta, niskim vrednostima hormona štitaste žlezde (hipotiroidizam), deficitom DHEA hormona, iscpljenošću nadbubrežne žlezde, kao i nedostatkom vitamina D. OVDE IDE LINK NA TEKST VITAMIN D.  Dakle, radi se o jednoj kompleksnoj promeni koja se dešava unutar organizma. Najadekvatnije rešenje za sve simptome andropauze jeste nadoknada testosterona bioidentičnim hormonima.

Tretiranje pacijenata bioidentičnim hormonima jeste jedna posebna, specijalizovana oblast medicine. Bioidentičnim hormonima se koriguju nastali hormonski disbalansi u telu muškaraca i žena. Nasuprot klasičnoj hormonskoj terapiji koja koristi sintetske molekule ili hormone dobijene iz životinja, bioidentična hormonska terapija koristi hormone koji su dobijeni iz prirodnih supstanci i koji imaju identičnu strukturu hormonima ljudskog tela.

Pored toga što biodentični hormoni umanjuju ili eliminišu simptome andropauze, ovi hormoni značajno poboljšavaju zdravstveno stanje muškarca i, u isto vreme, preveniraju nastanka hroničnih oboljenja uslovljenih deficitom muških polnih hormona.

Praktično, primenom bioidentičnih seksualnih hormona, muškarac će osetiti:

– povećanje energije

– umanjenje masnih naslaga u telu (stomačna regija prvenstveno)

– poboljšanje mase i tonusa mišića

– povećanje libida, erekcije i seksualne izdržljivosti

– poboljšanje kvaliteta i intenziteta orgazma

– umanjenje stvaranja bora i poboljšanje kvaliteta kože

– poboljšanje raspoloženja, pamćenja i koncentracije

– ubrzano uspavljivanje i poboljšan kvalitet sna

– umanjenje tegoba od strane urinarnog sistema

– umanjenje učestalosti toplih talasa, noćnog znojenja itd.

Bioidentični hormoni se primenjuju na različite načine, npr., kreme, pilule, injekcije i sl.

 

Postoje li neželjeni efekti primene bioidentičnih hormona?

Dosadašnja iskustva u svetu ukazuju da su neželjeni efekti primene bioidentične supstitucione terapije minimalna. Ukoliko osoba koja ima hormonalni disbalans dobije manju dozu bioidentičnog testosterona nego što mu je potrebno, neće ni imati benefita od primenjene terapije (praktično, neće osetiti eliminaciju tegoba, niti će imati poboljšanje vrednosti biohemijskih parametara). S druge strane, ukoliko osoba dobije veću dozu bioidentičnog testosterona, može doći do povećanja ukupnog holesterola u krvi, povećanja krvnog pritiska, uvećanja rizika od nastanka oboljenja srca i krvnih sudova, oboljenja jetre, bubrega, gubitka gose, pojave akni, zadržavanja vode u telu i uvećanja prostate. Sve navedeno je veoma retko ukoliko osoba dobije adekvatnu dozu bioidentičnog hormona koji će eliminisati tegobe, a osoba će se osećati mlađe i zdravije.

Da li postoje kontraindikacije za primenu bioidentične supstitucione terapije kod muškaraca?

Savremena istraživanja ukazuju da postoji jedna jasna kontraindikacija za primenu bioidentične supstitucione terapije testosteronom kod muškaraca. Radi se o karcinomu prostate. S druge strane, studije ukazuju i da primena bioidentične supstitucione terapije ne povećava rizik da osoba oboli od karcinoma prostate, niti da ova terapija ubrzava rast već benigno uvećane prostate (benigna hiperplazija prostate – BHP). Dakle, radi sigurnosti primene bioidentične supstitucione terapije testosteronom, potrebno je ustanoviti da osoba nije obolela od karcinoma prostate.

Potrebne laboratorijske analize za muškarce koji žele da provere status seksualnih hormona

Za više informacija kliknite ovde.