Fizicka aktivnost, specifična fizička aktivnost | Dr Gifing
Pretraga
Pretraga

DNK fizička aktivnost


DNK fizička aktivnost


 

Zašto je nekim ljudima dovoljno tek nekoliko sati vežbanja nedeljno, dok se drugi bore sa upornim, tvrdokornim masnoćama, iako su fizički veoma aktivni?

Kako da se fizičkom aktivnošću postignu dobri rezultati?

Mutacije na nivou gena imaju direktan uticaj na odgovor pojedinca na fizičku aktivnost i time definišu njegove motorne i funkcionalne sposobnosti.

Tako postoje određene genetske varijante na osnovu kojih se može preporučiti specifična fizička aktivnost određenog intenziteta i trajanja, a koja će značajno smanjiti masne naslage (geni ADRB2, ADRB3). Ovim se fizička aktivnost u potpunosti personalizuje, jer je bazirana na DNK specifičnosti svakog pojedinca.

Promena na nivou drugih gena (geni ACE, ACTN3) određuju vrstu i tip najefikasnije individualne rekreacije: treninzi izdržljivosti (aerobni treninzi: trčanje, plivanje, aerobik) ili treninzi snage (sprint, vežbe s opterećenjem itd.).

Postoje varijante na genima koje su povezane s aerobnom izdržljivošću koja je izrazito važna kod maratonskih trkača, plivača, veslača, triatlonaca i sl. Takođe su od značaja i za druge sportiste i rekreativce čije discipline zahtevaju ovaj tip izdržljivosti koji je uslovljen aerobnim (metabolizam u prisustvu kiseonika) načinom stvaranja energije.

Genetske varijante koje utiču na mišiće

S druge strane, postoje genetske varijante koje utiču na jačinu i snagu mišićne kontrakcije, kao i postojanje brzih ili sporo kontrahujućih mišićnih vlakana; dominacija jedne od ove dve vrste vlakana određuju i sposobnost mišića da obavi eksplozivni rad u kratkom vremenu (npr. sprint) ili da obave rad u dužem vremenskom intervalu (npr. trčanje maratona).

Gen za ACE (angiotenzin konvertujući enzim) definiše našu fizičku sposobnost i izdržljivost. Na ovom genu postoje promene koje mogu biti tipa insercija (umetanje) ili delecija (izdvajanje – deljenje).

Ukoliko pronađemo inserciju, znaćemo da će osoba imati dobre rezultate kad ima fizičku aktivnost koja zahteva izdržljivost (trčanje na duge staze, veslanje, planinarenje, maraton).

Ukoliko nađemo deleciju, osoba će imati mnogo bolje rezultate ukoliko ima aktivnost koja zahteva snagu i brzinu (sprint, atletika), a ove genetske mutacije su od suštinskog značaja za vrhunske rezultate u sportu. Ukoliko neko ima genetsku predispoziciju da može biti vrstan atletičar, svakako nije mudro da se profesionalno bavi veslanjem; najpre, rezultati će biti skromniji, a sklonost povredama mišića velika.

Gen za ACTN3 (alfa aktinin 3) utiče na jedan protein koji se nalazi u, takozvanim, brzim mišićnim vlaknima. Ova vlakna omogućavaju stvaranje eksplozivne sile u kratkom vremenskom periodu, što omogućava jednoj osobi da bude vrhunski sprinter, ali i gojaznoj osobi da nikako ne može da smrša ukoliko džogira pola sata i duže ili ide na planinarenje, u teretanu itd.
Kad postoji genetska greška koja se zove varijanta T, smanjena je sposobnost brzih vlakana; tada su sportski rezultati u sprintu skromni, kao i rezultati kod postizanja optimalne težine primenom fizičke aktivnosti koja zahteva brzinu mišića (kratke brze serije vežbanja bez opterećenja neće dati nikakav efekat).

Analizom navedenih gena dobija se smernica za individualni model programa fizičke aktivnosti. Takođe, ovo ima ogromni značaj i u smislu individualnog koncepta prevencije bolesti, zaštite mišića od povreda i unapređenja opšteg zdravstvenog stanja.

Zakažite pregled

captcha